Просветни гласник

НДУКА Н НАСТАВА

447

имао могућности подробније говорити о другима или упознати ученике с таквим Фактима, о којима у уџбенику није казано. По некад се такво причање претварало у лекцију, која је тим појмљивија била ученицима што су у општим дртама њен предмет тек билн добили из уџбеника, и било им је довољно иознато ко су то били разни ЕолОери, Лувоа, Босиети и Фенелони, о којима се износе разне појединости у тој лекцији. Ја не настајем на томе да саопштавања ученицима разних појединости о том што они у кратко знају из уџбеника, бива право у Форми лекције. Много зависи од умности и речитости наставника, а много од узраста н ступња развитка ученика, а много и од особине теме. У средњој школи може се корисно прочитати лекција којој је садржина карактерисгика личности и владавине Лудвика XIV, али то би једва било згодно у односу на генезу и основне црте Феудализма за што је најбоље држати се текста уџбеника и њега коментарисати, саошптавајући узгред (при задавању лекције или при исиитивању) и разне поједиаости, које боље објашњују или рељеФније представљају суштину ствари. При том усмено причање наставника може се заменити читањем показаних одељака у разреду или изван. Наставник треба да разјашњује и допуњује уџбеник и при испитивању лекције. Процес испитивања лекције можда нигде нема тако важно педагошко значење као у предавању историје, ако се само то испитивање не сматра као начин коме је једини смер да се наставник увери да су ученици научили лекцију. Испитивање лекције треба да буде разговор наставника с разредом, за које би време они општим силама на Фактима познатим ученицима вршили разне умне операције, какве су само могућне при ограничеиој количини Факата и датом ступњу развитка ученика. Главни смер предавања ист.орије јесте у саошитавању ученицима извесне количине знања, које су они потпуно разумели и усвојили, а ако у исто време, захваљујући томе предавању, настане и развитак Формалних способности ученика, то не треба занемарити и ту страну ствари. Време је престати приписивати појединим предметима специјалне Функције у развитку Формалних способности као што су памћење, консеквентност говора, способност за апстракцију или уопшгавање, за анализу или пажњу. Сви нредмети подједнако, ма да и у разној мери, могу доприносити развитку код детета или младића и памћењу и умењу излагати своје мисли и разним мисленим способностима. Ми смо већ говорили да поглед на предавање историје као на средство развијати памћење код ученика, или учити их да лепо излажу сгвари, јесте и застарео и у суштини погрешан поглед. Предавање сваког нредмета развија памћење и учи излагати мисли, јер је свуд потребно што било научити и за тим наставнику излагати оно што је научено. Умне операције од стране ученика треба изискивати не само при решавању математских задатака или нри примени граматичких правила на 30*