Просветни гласник

448

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

преводе, но и у разговорима наставника с ученицима о разним историјским догађајима и појавима. И у историји може бити задатака као и у матсматици и граматици: наћи узрок Факта, разложити сложен узрок на његове саставне делове, наћи узрочну везу између два Факта који нису у непосредној вези, показати како се мењају посдедице једног истог узрока при разним условима, одредити значај појава, као извесног момента развитка, у одређеном еволуционом процесу, показати узајмицу два паралелна процеса, наћп црте сличности или црте различности између две (или више) установе, два кудтурна иојава, два процеса и т.д. За историју би се могла саставити и књига задатака, као што је има за математске предмете и то према одређеном уџбенику, и то не би била само збирка поновних питања, него и таких питања на које и нема готових одговора у уџбенику. Главна је ствар дакле не у књизи него у томе да наставници историје буду људи који знају, појимају и воле свој предмет, који су прошли специјадно историјску школу на универзитету, који нису прекинули везе с науком и који су довољно упознати с историјским материјалом и изабраним уџбеником. Само такви наставници моћи ће као што треба објашњавати непојмљиво или мало појмљиво у уџбеннку, да занимљиво предају, да навикавају ученике на озбиљно историјско читање, обрађујући питање лекције у научне разговоре, или задајући ученицима историјске теме за писмене радове. Да приметим у опште, да писмени радови но историјским темама могу бити јака припомоћ при предавању историје. Њима се може давати веома разнолик карактер. По некад материјал за такав „састав" може дати и сам уџбеник и то у оним случајима, кад се ученицима не дају велика питања, за чије решење не треба велике спреме и претходног читања каквих радова и извора. Не ретко под историјским саставима разумеју се само састави по историјским темама, али погпуно литерарног карактера, као што их задају наставницн књижевности. Ја имам на уму и мале писмене радове, у којима треба да је најглавније решење каквог било историјског задатка, а не просто излагање нечега већ готовог. Код зналца и искусног наставника тема за такве задатке увек се може доста наћи. Уџбеник треба да се прелази тако да би остало довољно времена за опште понављање, које при том не мора бити истим редом којим се прелазило. 0 томе је се већ раније говорило, али овде додајем да је најбоље понављати с почетка историју појединих земаља, за тим прећи на историју међуиародних односа и завршити све понављањем општих прегледа појединих епоха, т.ј. редом обрнутим којим поменуте рубрике иду једна за другом у уџбенику, изведеном по горе поменутом плану. Да се опет изразим терминима шеме, прво треба прећи историју попреко, за тим уздуж, али при том понављању почети последњим рубрикама (историјом појединих земаља) и завршити првима. Задатак таквог понав-