Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

451

из читанке а мање и друге књиге. Мање су у старијим разредима писади писмене саставе а више арописе, који се на доста места не прегледају и не исправљају. Ја имам једну свеску прописа, коју сам донео из унутрашњости. Ову је свеску писалз једна ученица IV разреда; учитељида је оденила да су прописи добри, па је тако и написала на њима. Међутим и рукопис и ортографија и спољни облик, једном речи, све је испод критике. Ипак зато учитељида ништа није нашла да треба поправпти. У шко.ш на Дунавском Крају у Београду учитељида је на једном пропису, место сваке исправке, записала ову напомену: „лењштино, гато овако развлачига". А кад јој је управитељ по мом захтеву тражио да се изјасни, каквим педагошким разлозима правда једну оваку напомену, она је одговорила да је то као опомена, да ученица други пут боље пази кад пише!... Из иредмета који говоре о природшм телима и аојавима и из рачуна , који уз ове иде, успех је био повољнији, особито тамо где су приређиване ескурзије (а ових је било врло мало) и где је било више наставних средстава (и где су ова чешће употребљавана). Па ипак и овде има још доста да се исправља, да се измени и у наставном програму и у методи, па да буде бар приближно ономе како се тражи у правим васпитним школама, које нису то само по имену. Школски се надзорници жале, да се у настави из земљоаиса много тражи, а да се мало постиже. У настави из рачуна још има механизма, има и стварних погрешака у понеким рачунским радњама, што значи да и понеки учитељ није начисто како се нека радња врши. Гдегде ученици још уче таблицу множења на памет дугим понављањем: 2X2 = 4, 2 X 3 = 6 и т. д. Са увођењем ручнога рада пренаглило се. Тражило се да га сви учитељи што пре савладају. Учитељима је изгледало као да је ово најважнији предмет у основној школн. За наставу ручнога рада није било све припремљено; у учитеља се јавило извесно незадовољство, и кад се позније иочело блаже гледати на учитеље, који су били незаинтересовани или мање заинтересовани овим предметом, онда је по готову сасвим запуштен. Ове године биле су радионице за ручни рад ретко у којој гаколи. У Београду је предаван само у грађанској школи. У београдском округу имало је учитеља, који су знали ручни рад, али га нису хтели предавати. У предавању ручнога рада у ваљевском округу истиче се г. Душан ВлаЈковиА у Рајковићу, а предавао се овај предмет још у Ваљеву, Обреновцу, Мионици, Рибници, Дрену, Цветановцу и Доњој Топлици. Школски надзорник за врањски и топлички округ вели у свом годишњем извештају, да ручни рад нигде није обрађиван, и ако многи наставници знају овај предмет. „Узрок је томе позната учитељска антипатија према томе предмету а и немање радионица и алата"... Ово исто вреди и за крајински округ. „Оставили су га и они који су се за њ нарочито спремали и њиме