Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ 11ГОСВ1ТНОГ САВЕТА

525

Према овоме реФерату г. Љуб. М. Протића Савет је оддучио: да се књига: „Старац Никита и његове три кћери", коју је с руског превела г-ђа Живана Милићевићка, не може употребљавати за школске књижнице с тога, што је местимице рђаво преведена и што је дошег издања. Г. Љуб. М. Протићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је двадесет (20) динара. III Нрочитани су ре®ерати г.г. Јована Миодраговића и Влад. Титедбаха, проФесора, о .Ирегледпма за цртање у основној школи", које су израдили за I, II, III и IV разред основне школе г.г. д-р Стеван М. Окановић, проФесор, и Војислав Стевановић, учитељ цртања у Грађанској Школи у Београду, и молили за одобрење, да се ови прегледи могу употребљавати у нашим основним школама. РеФерат г. Ј. Миодраговића гласи: Главном Просветном Савету Још у Новембру месецу прошле године Главпи Просветии Савет изволео ме је, иисмом својии од 5 ист. м. Бр. 72, известити, да ме је одредио, да реферујем о „Прегледима за цртање у основиој гаколи", које су израдили, „удесили и методички објасниди" г.г. д-р Стев. М. Окановић школски надзорник и Војислав Стевановић наставник дртања. Но мени су саме те цртанке нослате тек после 12 Декембра, када сам се већ био кренуо на пут по једноме службеноме послу, на који сам од стране господина министра просвете био одређен и на којему сам остао до 22 прошлог месеца. По повратку пак затекао сам нагомилане многе послове, који нису трпели одлагања, те ми с тога до сад не беше могућно да и овај посао свршим. С тога молим Савет, да ме за ово задоцњење извини. Реферујући дак о овим „Прегледима" ја се нећу упуштати ни у изношење важности Цртања у основној настави, ни у говор о томе како ми данас стојимо у овоме, јер би се много могло говорити и о једном и о другоме, а томе овде није место. Цртање је неоспорно одвшпе важан наставни предмет у основној школи и одвише је за жаљење, што је та настава у нашој основној гаколи сувише запосгављена. Узрок је овоме по свој ирилици и у приличној нагомиланости предмета и наставпе грађе из њих; али је по моме мишљењу много већи тај, што се и кандидати учитељски не спреме у овоме како ваља, п што се у нас у опште још не уме довољно да цени важност овога дредмета и по дугаевни развитак дечјн и по кулгурни или матерајалии напредак народни. Овоме је извеспо допринело и то, пгго за дуго није било ни удесних помоћних срестава за предавање овога предмега, па у овоме ни данас не стојимо много боље. У нашим основнии школама су и данас још привремене цртанке, које су замепиле оне старе посве неподесне, на лошој хартији, на којима беху и прегледи посве незгодни и без икакве поступности. С тога је остављено учитељима, да они сами прп нредавању измишљају шта ће задавати деци да дртају; а то често није лак посао ни за стручније људе у овоме но што су данашњи наши учитељи. С тога је, поред боље спреме у учитељским школама, добро и њима дати какав ред и упут у овоме; а згодни прегледи с нижом ценом могли бн се без зазора дати у руке и деци.