Просветни гласник

390

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

инсхрумептала чим — тим за означење времена, и што — то у -поређењу. § 90. дотле је добар, док га нису задесиди јади због пишчеве самостадности. Дивковић веди (Ееб. § 37.): „Тако је п. рг. и гесета: „01како је зтце! роз1;апио — §1а§о1 роз^аИ батозМап, јег зе пјГт каге зуе, §10 зе о 8иђјек1и зугје! ппвИ, а и гесетсх ,от роз^апи теИка §о8ро<1а" — 8'1 а §°1 ро8 4аИ је певатоаШаи, јег §1а§о1 ро«1;апи тје <1оуо1јап га ргеЉка!, пе§о ти је ск>с1апо §о8рос1а". Лукић вел.и: „Тако је у реченици; „Откако је свијет постануо — глагол иостати иотиун и самосталан, јер се њим казује све, што се миели о иредмету „свијет," а у реченици: „Они постану велика госиода и ■— глагол иостати је неиотиун и несамосталан, јер није за себе иотиун ирирок, ве~К је ирирок (!!??) реч господа." У § 93. стоји: „ Пасивни глаголи иоказују да се на граматичком иодмету, који није ништа друго него скривен иодмет активнога глагола у активној реченици, врши глаголска радпа, која долази од другога иодмета (логичког) ." Сам г. Лукић осетио је, да је његово правило неподесно за школу, па хотећи по свој прилпцп казати, да подмет уз пасивне глаголе трпи радњу, која од другога на њега прелази, у ком се случају истури предмет активне реченице као главни члан (подмет) пасивне реченице, занршио је овај чланак „Напоменом": „ Пасив се уиотребљава онда, кад се иредмет истиче више него иодмст ." Ну њој недостаје.онет прецизности: јер кад се предмет истиче вшпе него иодмет, не мора се баш за то уиотребити пасив. Такво се истицање може извршити простом инверзијом реченичних чланова, у ком случају излази предмет напред (као у примерима: „Књигс гледа, грозне сузе рони." — „Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце од јунака.") Прецизности његовпх правпла смета уопште њихово скрп.Ђавање; јер ако два, три иисца, чијим се делима г. Лукић служио, протумаче језиковну појаву подједнако, али млло друкчијим речпма, слепи он све њихове исказе у своме правилу. Да ово нису празне речи, ево прпмера: Одредба за аорист гласи у Живановића (стр. 86, а.): „Аорист значи тренутну радњу у прошлости", а у Дивковића : „Аорист показује прошлу насталу радњу". Од њих скрпио је Лукић ову: „ ПређаШње време свршено иоказује ирошлу тренутну (насталу) радњу " — и да будејошјаснија, додаје овај прилепак (коме не знамо извора): „а уиотребљава се за казивсте таквих ирошлих радпи, које еу у ирошлоети настале ." Још у старом веку размишљали су људи о раду учитефском и постављали неке норме, које се и данас чосто наводе у педагогијским списима, а међу њима и ову: ,N011 тиИа, зес! тиНит," а наш синтактичар ради баш обрнутб: „Ксп пшћшг, «ес! тиНа." По свој прплицп мисли он, да правила, скрнљена на овај начин, казују еве до ситнице, па се тим на-