Просветни гласник

ОЦВНЕ И ПРИКАЗИ

391

чп ном скрпљавања сдужи поглавито при тумачењу врсменских значења. Тако је своје правидо (§ 102, 2. а) скрпио од ових одредаба: Новаковић (чд. 125. IV. изд.): „Аорист показује, како ће се оно, што се у будућности очекује, ноуздано догодити." Живановић (стр. 86, в.): „Аорист замењује будуће време, кад се хоће да нокаже, да ће сс радња заиета догодити." Дивковић (8ш1. § 288): „§1о се 8е «а<1 (1о§шШЈ, рпкагије *е (1ак1е као тес рго§1о." Лукпћ: Т Пређашпе свршено време замсњује а.) будуИе време, кад се хоЛе да иокаже, да &е ее радпа иоуздано догодити: оно што Ие се догодити, узима се као да се веК догодило и казује ее аориетом." Л.ш се нисцу учинило, да правидо 1. и 2. а.) не казују све тачно, те домеће као тачку б.) Мусићев гномички аорист н опет није задовољан, па додаје још тачку в.) о аористу као заменику нрезента св]»шених глагода, а овај је опет заменик Футура ексактног. (Ово посдедње изгледа нам као она слика у чл. „Репа" у буквару за основну школу.) Обе су тачке б.) и в.) тако испрецлетане, да се у њиховом лабпринту не би могао наћи ни најоштроумнији ученик. Ми признајемо, да је ово још нераскрчено поље српске синтаксе, које очекују вештих руку, а то нису руке г. Лукића, које су пре нодобне, да и онај с муком подигнути синтактични виноградић претворе у парлог. Да је г. Лукић као „класичар" узсо на ум, шта значи сама реч аористос (= неодређено време), био би нашао, да је аорист у грчком језику сачувао значење неодређенога времена у индикативу само у гномичком аорисгу, и да у осталим начинима и у номиналним облицима и другога значења нема. Подазећи с овога гледишта н коцпстећи се Мусићевим радом, могао је у две тачке, од којих би друга имада два нодраздеда, исказати сј )е, о чем онако на широко ирича. Кад то иије умео, боље би бидо, да је, као и друге граматике, задржао само тачке 1. и 2. а.) Јер оно, што се говори у тачкама б.) и в.) може се подвести под 1. и 2. а.) То доказује и сам г. Лукић, наводећи нример „Ако иођох, нагледах се јада " и за тачку 2. а.) н в. Има ли какве разлике у значењу аориста у иримеру (тачка а): т Ео се за вешала родио, не утопи ее- и у примеру (тачка б.): п Ко се дима не надими, он ее огња не нагрија"-, или у нримеру (тачка а.): „Што рекох, (= рекнем будем рекао), не одрекох (= нећу одрећи)," и у нримеру (тачка в.): т Ако заиех (= запнем, будем заиео) етр'јеле моје, устрелиЛу тебе Јанко ." Из овога се види, да су поред тачке 2. а.) остале две (б. и в.) излишне. Не обзирући се на тај вашар у иравидима, морамо осудити овај чданак и због иримера. Зар су за шкодску омладину нримери, у којима се износе разиа љубавна „нрпкљученија", као: , Чуј, драгане, отидох за другога, за другога за живота твога." „Ако сестра сјутра не шЛе иоКи, како % ти онда одговорит' ? Ако л' ми је не кте дати мајка, ја Лу Мару на силу