Просветни гласник

392

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

отети ." — (Овај два иута): Ћ Ако иођох, нагледах се јада, ак' не иођем, не&у виђет' драге: хоКу ио&и, да не&у ни до&и."- ,Па ипак је дошао од своје крчиарице, али кукајући: „Авај мене до Бога милога, ђе иогибох јутрос иред механом." Како је ч.ганак о аористу вашарски започет, тако је и довршен. Правило о замени имнсрФекта аорнстом гласи у Дивковића (8111):. § 229.); _Ка(1 8е тпјете ј/п.јекот кахе, оп(1а аопз! гас1о гатјепјије ЈтрегЈГек!." Г. ./1у1си11 хоће прецизније правило, па вели (§ 102, 2. д.): »Пређашпе свргиено време замењује: д.) иређашње несвршено време (имиерфекат), и то, кад је време одређено бројевима ." На такву поправку навплп су га примери „путоваше тридесет конака"; „ту тамлова три годнне дана". Где су му биле очи, кад је преписивао овај нример : „Ваздан пушке препуцаше." Има лн и у њему време одређсно бројевима ? У завршетној напомени каже се: „II аорист глагола бити може каткад заменити имиерфекат, " а у примеру: „ Онде га с радошЛу узегие у лађу: и одмах лађа би (= била је) на земљи" — објашњава се аорнст -би" перфектом „била је".' На сваком кораку показује г. Лукић, да му недостаје оних сво.јстава, које се изискују од писца ншолског уцбеника. У § 104, 1., у коме се наставља познато већ скрпљавање правила, каже се: „Такав се иерфекат назива садашње ирогило време (ирезенски или логички иерфекат — регјесГит ргаезепз или Годгсит) Из овога излази, да је све једно, кажемо ли рег! ргаезепз или 1о§1сиш. Наше је пак мишљење, да није р!'. ргаевепз исто што и 1о§1сит; јер р!'. ргае8еп8 показује стање у садашности као носледицу свршене радње, а ])1. 1о«јсит износи суђење о свршеној радњи с гледишта садашњости. Одредба давнопрошлог времена (§ 105) носн обележје непоузданостн. Ирва. половипа њена, и ако није сасвим прецизна, вреди за апсолутно употребљавање тога времена, друга пак половпиа, којом је хтео писац тачније објаснити прву, вреди за релативно употребљавање. Две сасвим различне Функције стопити у једну немогућно је. Што се тиче нашега израза „и ако није сасвим нрецизна", молимо писца, да зарад своје одредбе: Давнтрогило време иоказује у ирошлости свршену радњу" — прочита нрву речеиицу у библији: „У почетку створи Вог небо и земљу" а то је било зацело у прошлости (пре векова), а -ипак не стоји у њој рк]р!. већ аорист. Ми бисмоказали: „Плусквам-перФекат показује стање у прошлости као последицу свршене радње" — („Веће сам се од болести предигао био". „Сви се Богу беху обрнули.") Испореди р1'. дошао сам — ту сам; р1г]р1. бејах дошао = бејах ту; р1'. стао сам = стојим; р1(1р1'. био сам стао = стајах. Између § 106. и 107. налазе се В. Начини (МосИ). По писцу имамо ове начине: 1., заиоведни начин (имиератив), 2., иогодбени начин (кондиционал) и 3., неодреЈјени начин (инфинитив)). Има ли какву вред-