Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ИРИКАЗИ

За атрибутну употребу глаголскога придога садашњега времена наведени су у § 120, 8. поред „врућ, држећ, могућ, текућа (вода) будући" и примери: „носећаисмрдећ," о којима се не може рећи, да су онако исто раширени као првих пет: јер сам писац износи у заградама, да се „носећа = трудна говори у Хрватској, а смрдећ = смрдљив у Дубровнику, дакле да су провинцијаллзми. Кад је већ з г зео ова два, зашто није номенуо и реч „теглећи, а, е,"које има у Вукову речнику, и то не као провинцијализам. За придевну употребу радног глаголског придева (§ 124, 3.) наводе се посебице „врео и зрео", други се налазе у примерима, ну међу љима нема: „смео, изнемогао, труо и остали", који се зацело често употребљавају. У чланку о прнлозима (§ 126.) могло би се додати још ово: У одељку о императиву, у ком је писац изнео изврсни монограФеки прилог Брозов (в. Ка(1 Ји§081ал т . АкаДеппје Т.ХХ\'[. стр. 1 — 69), спомиње се у (§ 110, Нан.) и прплог „на", који је, како вели Миклошић (Уег§1. бгапип. IV. 383 и 11.) постао од заменице, па би га требало уврстити у тачку 1. Уз прилоге изведене од глагола (тачка 5.) требало је казати „с одређеним обликом" и навести „буди" или „буд" и „нека." У § 127, 3. не би на одмет било, да је нисац објаснио иосганак неодређеног значења заменица и нрилога: неко, некакав, некако, некад. негде, некуда итд. У старословенском језику те се речи не пишу са „не" већ са „нћ": нћкгто, н ^каковЂ, н4како итд. и ово је нћ постало сливањем пз не вћ пе нсИиг, дакле нћкљто = нв в% кђто пе зсИиг гцав = аН^шз. У § 141 не ваља одредба: Ћ Еад уиитне реченице не зависе ни од које речи, онда се онс зову незавиене (директне) уиитне реченице. 11 Према тој одредби биле би зависне упитне реченице оне, које зависе ма од. које речи, а то нећс донустити ни сам нисац (в. § 159.). У § 142. требало је распоредити упитне реченице но неиознатим реченнчним члановима, па показати, како се они траже. У § 143. стоји: „Све реченице, кад се веома нагласс, иостају уиитним." Ако то писац говори од збиље, онда нема музикалнога слуха. Налик на ово нравило је и тачка 1. у § 146.: „Цросте независне реченице могу се еаставити у сложену реченицу на два начина : 1.) без свеза (асиндетон): иросто рејјањем." Према томе изиђе из ових простих реченица: „Сунце греје." „Бог види." „Ружа је лепа". — ако их саставимо, сложена нриређена реченица: „Сунце греје, Бог види, ружајелепа." Начином асиндетским могу се просте независне реченице саставити у једну целину само онда г ако их мисао веже; на пр.: „Неста вина, неета разговора." „Страшно риче запад ветар, тресак млати бор и раст."