Просветни гласник

I

348 просветни глаоник

Чудновато је да се девојчиде не изјашњавају за економију, и међу свима девојчицама напгда се само .једна која је изјавила да буде добра домаћица и да уме добро да кува јело и да управља кућом. Такође ни једна од 900 девојчица није одговорила да место свака рада претпоставља удају, окодност која је тим више чудновата што се нашдо 4 дечака који су изјавиди да ће се оженити чим порасту. Интересно би бидо сазнати мотиве којима се деца руководе при избору једне или друге проФесије. Тога ради свако су дете питали због чега оно бира занимаае. 30% деч. и више него 44% девојчица одговорили су на то иитање: што им се то занимање допада; при томе неки су желели да својим одговором покажу да су до те одлуке дошли самостално, други су одговорили зато што нису могли наћи одређеније иобуде. Други одлучни мотив је новац: 44% деч. и 24% дев. бирају занимање које им је најпогодније. Други радови по томе питању показују да новац заузима чак прво место међу мотивима којима се деца руководс ири избору своје нроФесије. Јасно је, да новац игра већу улогу у маштама и тежњама америкаиске деце. Као мотив, још ниже особине, јавља се лакоћарада: 12% дечака и 14% девојчица мотивишу свој избор тиме, што изабрана проФесија не тражи велики напор. „Ја бих хтела да будем учитељица," пише четрнаестогодишња девојчица, „зато што је то лако". Дечак би хтео да буде евештеник зато што ће тада радити само два часа дневно. Даље 0% Деч. и 9% девој. чине из хуманих разлога: они желе да помажу људима, да им умање патње, да свет буде бољи итд. Нека су деца одушевљена јачином, славом, слободом. II само 3% деч. и 20% дев. желе да изберу проФесију својих родитеља; то се у неколико објашњава тиме што се у породицама често говори: „нећу да моје дете буде што сам ја". Ну ипак многа деца указују на очеву проФесију и то се најчешће примећује у 13-ој години кад деца свршавају школу. То испитивање има веома важан васпитни значај за школу и може јој донети велику корист. Из њега познајемо какве тежње треба подржавати у ученицима и обратно, са којима сз школа мора борити. Пре свега пада у очи лажан поглед на рад и одговорност која је с њим у вези. Према томе, школа мора учити ученика да правилно гледа на рад, да се труди да подигне значај многих поштених и корисних радова, да научи ученике да се с поштовањем понашају нрема сваковрсну раду а не само да теже личним угодностима и лакоћи рада. Школе су у том правцу већ много учиниле, али још много остаје да се учини. Лјичност учитељева без сумње има велики утицај на дечји избор занимања; према том он може у томе много учинити упућујући децу свесном и здравом путу. X. Шелдан (Непгу ЗсћеМап), заинтересовавши се питањем о организаторским подобностима деце и њихову значају за развитак друштвене