Просветни гласник

349

свести, замолио је учитеље и учитељице да зададу својим ученицима да у обдику ириче опишу друштво које би сами хтели образовати, без помоћи одраслих. Да би отклонили сваки могући договор, задатак је био стављен свима разредима једновремено и учитељи нису смели помагати својим објашњен.има. Скупљено је 2906 одговора, но из тога многи су одбачени што није био именован дечји узраст, а на другим се примећавао утицај одраслих; даље, нека деца нису имала појма о друштву тако да се на крају крајева показало 1116 одговора који су ради угодности подељени на ових седам група: 1.) Друштва којима деца желе да даду неки тајанствени карактер. Клубови за уништавање заклетве, клубови за спрему луткиних одела итд. Број таквих друштава је мањи но што се могао очекивати, ну та врста друштва је својствена свима узрастима и преоблађује код девојчица. 2.) Друштва којима је цељ разбојништво и добит. Овде долазе све могуће лађе, ловачки и риболовни клубови, војске, организовани одреди војника, друштва за подизање свих могућих зграда и утврђења. Та друштва преоблађују поглавито код мале деце а од 12. године уступају место разним атлетским клубовима са сталнијом организацијом. 3.) Сва мог]'ћа весела друштва којима је у већини случајева цељ само забава. Ова врста друштва опажа се више код девојчица и јавља се као доста сталан елеменат у току тих десет година у оних које су подвргнуте томе изучавању; они чине 10% свих друштава. 4.) Радничка друштва или савези којима је цељ непосредна лична угодност. Најчешће од других код девојчица се срећу тдружења за заједничко живљење. Често се дешава да се овима придаје ма каква друга споредна цељ, нпр. помоћ сиромашнима. "5.) Филантропска друштва која су двојака: једнима је цељ помоћ другима; друга служе за узајамну предохрану од различних порока, заклетве, пушења итд. 6.) Даље, друштва која служе за подстицај литерарног, уметничког и музикалног образовања; с њима се срећемо у младићском добу до 13. године али она играју веома незнатну улогу. 7.) Напослетку атлетска друштва где такође долазе све могуће игре, игре мача, тенис, јахање на велосипеду итд. Ова друштва стварају првенствено дечаци. Писац је на основи свога испитивања извео: 1.) Американска деца, остављена сама себи, теже да стварају друштва. Истина те се склоности не јављају код све деце без изузетка, али се ипак оне код већине опажају. Да ли је та склоност властита, деци свих земаља или је она властита само американској деци, да ли се јавља као резултат демократског склопа Америке то је отворено питање чије би решење било врло интересно.