Просветни гласник
ОЦБНЕ И НРИКАЗН
567
истине, сви пронадасди и открића нађени су путем дедукције а не индукције, т. ј. увек оно што је нађено, откривено, није тражено; притисак историје нагнао је новека на. њих. 18.) Пошто је моћ свесног ума најсдабија од свих других снага човекових, то је и његово свесно дедовање и упливисање ограничено само на оно гато је чисто људско, на друштво његово, највишу, најужу, најслабију област земљиног живота;. на нрироду и на природно у човеку он не може деловати. Отуд цивилизација може да делује само на оно што је историјско а не на оно што је природно; моћна је само толико да створи оно за што има историјске могућности, и само оно да уништи или промени што је у току историје човекове иостало, што није природа непосредно дала и створила. Све остало првобитно што лежи дубоко испод историје човекове, и на чему је истОрија његова и основана, цивидизација не може променити, те не треба тражити од ње да начини људе бољима, племенитијима, интелигентнијима него што су; она не може мењати оно што је природа створила у људима и дала им, него само оно што се у току историје развијало у друштву — уклонити неправедне неједнакости иолитичких права и дужности, као историјске резултате; друкчија, праведнија подела рада, имања и уживања. Али уклонити неједнакости духа и душе међу људима, које је сама природа усадила, цивилизација никад неће моћи. Ма колико моћна и висока цивидизација никад неће моћи изменпти природу човекову, никад неће моћи угушити она природна осећања која су заједничка свима људима природним и цивилизованим, у свима временима; никад неће нестати ни мржње ни љубави, ни гнева ни страха, ни зависти ни себичности; увек је довољан какав јачи потрес у друштву и у души, па да код велике већине људи спадне маска племенитости и хуманости, правде и љубави, коју цивилизација навлачи. 19.) Пошто несвест, т. ј. нека виша и моћнија свест од човекове ствара све у историји, то све у историји бива без човекове воље. Или је човек у мраку натрапао на нешто ново и непознато, или је тражио једно а нашао сасвим друго, које није знао или чему се није надао (тражећи злато алхемичари су открили многе хемијске истине и законе; тражећи пречи пут за Индију Колумб је натпао Америку). И баш то што све у историји несвесно бива, постаје, открива се и проналази се; што . су свест и воља човекова сведена у историји, у великим размацима њених времена, на минимум; то што историја човечанства иде својим иутем, не зависећи од свести и воље човекове, — то идоказује да процес историје човечанства бива по извесним, сталним, унаиред одређеним законима, да све што у историји бива ио законима, да све што је у историји ностало, откривено и иронађено, постало је и откривено за то што је то морало да буде и снда кад је то морало да буде, без уплпва воље и свести човекове. Огромна маса воља, интереса и радњи људских.