Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

13

Г<лавном Просветном Савету Прегледао сам пажљиво „ Земљоиис Србије и Српских Земаља * за ученике-це IV р. осн. школе, који су написали Владпмир Т. Симић и Милан Храбреновић, учитељи и част ми је иоднети Главном Просветном Савету сво.је мишљење о томе уџбенику. Земљопис има шест иисаних табака са 27 картица а, према програму, обухвата: Ераљевпну Србију, Српске Земље и Србију на глобу. Све су три партије израђене, у главном, сразмерно: Србија заузима готово 4 писана табака, Српске Земље нешто јаче -од 1'/ 2 писаног табака, а остало долази на трепи део. Србија је израђена угледан>ем|на остале уџбенике у IV р. осн. школе, а Срнске Земље по уџбенику г. Рад. Васовића за II р. средљих школа. Према томе овај је уџбепик онакав, као и остали уџбеници тога разреда, те се од њих не одваја ни својом научном ни методском страном. У колико је у љему недостатака и научних погрешака, видеће се из овога реФерата. I Краљевина Србија Нејасна је источна граница Србије, јер стоји да се она простире „на исток до Тимока а има и суве границе". Према овоме би изгледало: да је Србија у главном ограничена с истока Тимоком а нешто мало сувом границом, док је ова последња далеко дужа, а Тпмоком се граничи само од ушћа Безданице па до ушћа у Дунав (75,5 км.). — Да би деца боље схватпла величину Србије, требало је рећи: колико се километара пружа са севера на југ, а колико са запада на исток, а не само да јој површина износи 48'300 км.? Јужна Србија не захвата само простор између 3. п Ј. Мораве и преко Ј. Мораве све до Кутине, притоке реке Нишаве. — У Западној Србији требало је истаћп Шумадију и њене планине п реке засебно описивати. Голија није ) Западној већ у Јуашој, а Каблар није у Јужној већ у Западној Србији. — Златибор и Ђласина нису цланине већ висоравни. — ГледиКске илинине не постоје; тим се именом погрегано називао плаиински венац, који се од Дулепског Црног Врха пружа на југ до 3. Мораве, према Трстенику — Нису споменуте многе важније планине, а помињу се Шарган и Бабин Зуб. — СиАевачка Клисура, није „код Суве Планине". Кроз ту велику (12. км.) п најлепшу клисуру пробија се Нпшава и то од Белопаланачког па до Нишког Поља. — Момина Клисура није између Врања и Десковца већ од Владичиног Хана иа до Грделице (30 км.). Ниједној реци није исказано извориште и ушће, већ је то остављено ученицима да сами ногоде. Како ми немамо карту Србије са које би се то могло лако видети, држим да су писци требали номенути изворе и ушћа бар најважнијим рекама. — Раља не утиче у В. Мораву већ у њену отову Језаву. — Нишава не извире у Ст. Србији већ у Бугарској. У Србији нема равница, које се зову: Браничево п Тнмочка Равница. Тако исто нема равница око средњега тока Ј. Морав«, већ су то иоља. Писци су требали поменути и најнижу област у Србији, која се находи на ушћу Тимока у Дунав (35 метара). Помињу само железничке, а требали су поменути и најважније друмске цутове којп се одвајају на источну и западну страну од главне железничке пруге. 0 клими и воденом талогу није ни речи казано.