Просветни гласник

14

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

При оиисивању округ§, има много непотнуности. Нису споменуте многе важније планине, реке, области, историска и рударска места и природне реткости (М. и Б. Прераст, Потајница и.т.д). На пр. у окрузима: крајинском крушевачком и пиротском није споменуто ниједно историјско место. II Српоке Земље У Босни и Херцеговини не постоји Мостарско Поље — већ Жостарско Блато. — Бањалука је на Врбасу, а не покрај њега. Далмација се и с југа, а не само с истока, граничн Црном Гором. У њој је, поред риболова н бродограђе, главно занимање становника бродарство. У Хрватској долази у карст не само њена висораван, већ и Западна Хрватска. — Сисак је на ушћу Купе у Саву. Граниде Бачке и Баната су нејасне и нетачне. У Истри осем Срба нма Талијана и Словенаца, а готово су сви сгановници католици. Није обележена гранида изиеђу Старе Србије и МаЛедоније, те ученици иеће моћи научити одакле настаје Маћедонија, јер је казано само да се њоме граничи Стара Србија с јужне стране. — Дрим не утиче у Бојану; у њу утиче само један његов рукав а други, већи, у Јадранско Море код града .Геша. — Овче 11оље је зараван а не поље, како му име казује. — Лрилеи и Охрид нису у Старој Србији већ у Маћедонији н то Охрид на Охридском Језеру, а Прнлеп у врх Битољског Поља. — Скадар није на Дрнму, већ на Бојани. — Скоиље није нокрај већ с обе стране Вардара. — У место Проклетија, Жљеб, Скадарско Језеро — треба рећи: Проклетије, Жлеб и Скадарско Блато. У Старој Србији пма и средњих школа. — У Призрену и Скопљу су митроиолити а не владике. — У Маћедонији није споменута планина Олими и ако је то највнша планина на Балканском Полуострву (2974 м.). Извесно п пнсци држе да је она у Грчкој и ако је од њене граниде удаљена за 15 км. Жме Црне Горе погрешно је објашњено, а то баш није ни било потребно уносити у уцбеник за основне школе. Није јој казана ни величина, ни број становника и ако је то учињено код свпх других земаља. Ова друга партија, о Српским Земљама, израђена је брижљивије и потпуније од претходне партије. III Србнја на глобу У овом трећем делу погрешно се тврди да „на земљи има воде два пута више него суве земље", јер је познато, да на копно долази готово 1 / 4 — 136,000.000 км 2 или 27°/ 0 — а остало је — 374,000.000 или 73°/ 0 покривено морском овдом.

Осим ових научних има и грама.тичких и стилистичких погрешака, које никако не могу остати у једној школској књизи. За пример навешћу ове реченице: „Од чега постаје Велика Морава? — Ко се зову рудари? — Ако је ко једин те не може да сврши на време посао... — Горњи Милановац, где је се родила Краљида Драга. — У Такову био је други устанак. — Има винограда из чијег се рода цеди вино. — Каква је граница између овога и