Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА

15

околних округова? — Сви министри седе у Београду, а куће у којима су анцеларије њихове зову се министарства. — У Новом Саду је друштво, које зидаје кљнге, а зове се ..Матица Српска". — Има људи који су пропутовали целу земљу (место обишли). — Земља не стоји усправно, већ је укошена". Приложене картице могу послужити само као скице за упознавање појединих земаља и округа, а о њиховој картографској вредности не може бити ни говора. Мишљења сам да се овај Земљопис, пошто се претходно исправе све ногрешке и пошто се окрузи потпуније обраде, може одобрити за привремени уџбеник, јер у њему поред Српских Земаља има и лепо израђених партија и у Ераљевини Србији, где се говори о народу, о занимаву становника, прнродним производима, култури итд. 15. априла 1903. год. у Београду. Главном Просветном Савету ионизан Нпк. В. ЛазиК проФесор. РеФерат г. д-ра Стевана М. Окановића гласи: Г<лавном Просветном Савету Прегледао сам „Земљопис Србије и Српских Земаља" за ученике IV разреда основне школе од Владимира П. Симића и Милана Храбреновића, и част ми је овим поднети овај свој реферат о њему. Остављајућп стручну — геограФску — страну овог земљописа на страну, пошто ће о њој ре®ерисати Савету други реФеренат, ја се задржавам само на методској страни овога уџбеника. За писање уџбеника постоје два главна облика: или да се збијено и арегледно представе ионајважније ствари из градива прописанога на;ставним програмом, те да тако уџбеник буде аодсетник учеников при утубљивању (меморирању) оног градива, које ученик ваља да запамти и на испиту изложи; или пак да буде читанка за дотични иредмет, те да послужи као оаеежно штиво после учитељевих усмених предавања. Овај земљопис, о коме ја реФерујем, написан је у првом облику, а ја ћу бити слободан да изнесем овде добре и рђаве стране и једиог и другог облика., те да се видн, да ли је и мој суд о овом земљопису оправдан или не. Први облик за израду уџбеника употребљава се у циљу, да се прописано градиво научи на иамет. Отуда јака тежња за прегледом, систематичношћу, издвајањем онога, што је главно итд. — Овај облик потпуно одговара како старијем схватању задатка школиног, по коме је присвајање извесне количине знања циљ васколике наставе, тако и старијем начину школског рада, а то је: просто саонштавање и скраћено и прегледно понављање саопштенога градива из једне овакве књиге. Други облик — у овом случају земљоиисна читанка — не задржава се само на прегледном излагању понајважнијих предмета, који се само именују; она се не задржава само на излагању земљописнога градива у нацрту, у контури, већ оисежно уводи ученика на известан терен, пружајући му детаљан оиис геограФских објеката и живот на њима с особитим обзиром на њихову карактеристику у сравњењу с осталим геограФским објектима исте врсте, и зависност живота, природнога и људскога, од њих. На тај начин, ученик не учи голе речи, ћпр. сама имена планина, замишљајући их често