Просветни гласник

71

се прими да поклањање књига остане п даље, миниетарство просвете треба да наредл или да пошл.е распис, којим ће се одредити: које се књиге могу поклањати ученицима о годишњим испитнма. Сваке школске године књига јо било, па тога је бнло и нрошле године, а видим да ће тога бити и ове године ирема овоме, што смо добили и распис о томе. Овај досадашњи начпн набављања књига није згодан. Поједини књижари шаљу надзорницима каталоге препоручених књига, шаљу спискове, а шаљу и иеке „ иовољне услове " којп нас срамбте, па чак било је прошле године и тога, да је једна књижара из Београда послала снпскове свакојаких књига, које су послате у затвореном пах№ту, п кад је учитељ отворио тај пакет пмао је свашта да нађе. Ја кажем да треба устатп противу тога и тражити да школе саме набављају препоручене књиге. Али ја зпам да је то непосредно набављање књига незгодно и да би требало казати да министарство само набавп књиге н да их према сумп, којом дотична школа располаже, пошље школи. На тај начин би школс биле снабдевене књигама које су потребне за поједино крајеве Србије, а друго, вад се узме већа количина књига, онда се добија велики проценат који књижард дају, п тај проценат од књига могао бн се употребити за оснивање ђачкнх књижпица. Ми, до душе, упосимо у наше буџете поједпне позиције за ђачке књижнице, али је нрн свем томе врло мали број школа које имају ових књижница, а овај приход од процента на књигама бпо би као неки добровољни ирилог да се створе ђачко књижипце, и на тај начин би маса кшига ушла у школу и у народ. Дакле, моје је мншљење да се задржи иоклањање књига н да се књиге у што већем броју поклањају учеиицима, а министарство да узме иницијативу да само набавља књиге по рачунима које ноједини школскн надзорннци пошљу, а од тога бп, као што рекох, била двострука добит: прво, што би школе добиле књиге, које су им иотребне, и дрзто, што би министарство добило ироценат на књигама, који је толики, да би се свуда створиле ђачке, па може бити богатиле чак и школске књижиице за учитеље. Рад. Агатоновић. — Г. Министар је лепо напоменуо да се ово питање може кретати само у два правца. Прво је питање о томе: јесмо ли ми у начелу за то да се деци крајем школске године чине поклони у кљигама и друго, ако смо за то, онда како да се те књиге набављају. Ово друго питање остављамо за доцније, а сад треба да говоримо о томе хоћемо лн и даље задржатп овај обичај награђпвања ученика за њихов труд или не. Ја вас молим, ви који сте стручпп педагози, да ми опростпте што и ја улазим у ово чисто педагошко питање. Ја мислим да у том иедагошком питању пресудну т реч и треба да даду они који су те ствари сџецијално изучавали, и који о томе могу казати и више и боље него ми. Ја сматрам, господо, да за расправл,ање тога питања троба и више времена и више борбе, па да се расправп то питање како је расправљено у Немачкој, где је одбачено поклањаљо књига; треба да народ буде васпита-