Просветни гласник

72

лији г гако да дете нојмд своју дужиост, а да се то ие мора подстрекавати другим средствима, пего да у своју саморадњу упоси појам о дужности. То су постигли народи који су културнији од пас, а ја се падам да ћемо и ми то постићи. Али наш парод јога није на таквом нивоу да деда имају појма о дужности, а родитељ није на томе ступњу да у томе правцу васпитава своју деду. Ми видпмо да и у средњим школама сами родптељп греше. II ту се чак депгавају немили случајеви на крају школске годиие, јер су родитељи навикли да им деца добивају награде и да на тај начин обелодане свој успех. Родитељ каж.е: па какав ми је то успех? Имаш одличне одене, а ниси добио награду! Изгледа, да је карактер нашега народа да је он амбидиозан народ, н кад је то тако, онда тај народ треба подстрекавати амбидијом, а она неће бити штетна, ако се на добро упути. Меии се чини, да је напг народ у том ногледу сличан са француским народом. Ја сам за кратко време свога бављења у Француској видео, да се ■гамо подстрекава амбиција и згаоги осуђују Французе због тога што награђују ученико и кажу да оии у томе терају у крајност. Они су установили медаље за деду које су одлично средство у сваком погледу, и дете које такву медаљу добије мора непрестапо да јо носи и не сме да је скине иигде зато. што треба да се види да је-то најбољи ученик у тој школи. Дакле, они иду дотле да чак и по цену подстрекавања завнсти код остале деце дају одличним ученицима то медаље, а што се тиче књига опи их дају толико много, да дете за сваки предмет из кога је одлпчно добије ио једну књигу. Дешава се да један ђак понови разред а из вештина, или из историје, или из ма кога другог иредмета добије одличну оцену ну оно, при свем том што је остало да понони разред, добија награде за успех из оних предмета у којима је одлично. Тај начин претеривања јеете штетан, али буђоње и иодстрекавање личне амбиције на добро упућене није штетно. Има томе и других разлога зашто треба задржати да се књиге дају деци на поклон а нарочито с обзиром на поједине крајеве. То укидање награда могло би се постићи у целој Западној Србнји. Али узмите Источну Срби.ју, где не можете лако створити дечје књижнице. Међутим на овај начин, поклањањем кљига, врло је згодно да се што више књига убаци у народ, јер ће дете, које добије награду, читати ту књигу, а поред њега читаће је и његовп родитељи н остали укућани. Ја не налазим да ове награде буде завист код остале деце, јер деца не знају да се том наградом паграђепи ученици деле од осталих другова, она знају да је то дете одлично и да. је зато добило награду. Уосталом учитељ може дава.ти награде и оним ученицима, који су се трудили, па и ако нису ноказали тако великог успеха. Ја мислим, да то питање код нас још но треба решавати, јер амбицију код деце треба на добро упућивати, а ви знате да су деца амбициозна и учи-