Просветни гласник

73

тељ пма права да каже деци да се на тога. одличног ђака угледају. Исто тако и у Историји упућују децу да се угледају на иоједине јунаке. Дакле, ја сам. за то да награде остану, као што је н до сада било. Миливоје Башић. — Ја се потпуно слажем са г.г. Р. Агатоновићем и Вел. Вукпћевићем у овоме питању. Ја мислим да књпге учеиицима треба поклањатл све дотле, докле не дођемо до тога ступња да деца разумеју смср школе и да уче пз сопствених цобуда, а не за то што ће се надати наградама. Сад би се могло говорити само о томе да то поклањање књига буде обазривије, да књиге, које се поклањају, буду бол>е а да не може сваки да протура своје књиге па макар какве оне биле. Ја мислим да је тешка ствар бити дечји иисац и стога треба ограничити број писаца дечје књижевности те да за децу нишу они људп, којима су позната дела из страних књижевиости, .јер ми видимо, да су се до сад преводиле књиге и само су у њима стављаиа српска нмена, али сама ствар ]шје одговарма нашем жпвоту. Дашо, моје је мишљење да треба обратити пажњу па то, да се ограничи број ппсаца дечје књижевности. Исто тако је важна ствар да се обрати пажња на цеиу књиге, те да она буде умерена, .јер овај проценат који се добива на књигама у ствари је лажан ироценат сгога, што је цена много већа него што треба да буде. Моје је мишљење, да бн министарство цросвете требало да одреди цене, ио којима се дечје књиге могу продавати и да таква књига не буде скупља од 0,50—0,60 динара, н онда неће бити овога иаваљивања око иисања дечјих књига од кога не можемо да дигнемо главу. Дакле, ја сам за то да остаие и даље иоклааање књига само да њихова цена буде умереннја и да се ограничи број иисаца дечје књпжевпости и да се за поклањање узимају књиге од иризнатих писаца. Јосиф Стојановић. — Питање о награђпвању ђака јесте такво нитање да има миого разлога и за и иротив. Строго са теоријског гледишта тако је: да сваки ради из сопствеиих побуда, које треба да га покрећу иа рад. али за то нису сиремљени ни старијп и образоваиији, а деца још мање. Стога, да би се то надокнадпло, ми имамо начина да наградом иокренемо ученика на рад, али ирп том награђивању треба обратити пажњу не само на то, да лп он уме одлично да поновн лекцнју, него се при том нарочито треба обазирати па њихово душевне особине, на њихову марљивост у раду, на њихово васпитање и на њихово опхођење, и на тај начин би се избегли приговори појединих родитеља, чпја су деца каиста вредна, а нису добила награде. Дакле, треба и такве ђаке наградити за те особиие: за труд и марљивост у раду. И кад узмемо у обзир да су књиге потребне нашем народу; да наш народ има мало књига, да мало чита и да треба што више књига уноситп у народ, онда је врло згодно да се књиге у народ уносе преко ђака, јер ће их чнтатн не само ђаци него и њихови родитељи и остали укућани. За нас је сада најважније питање: да ли је то награђивање вршено како треба, па да се попуни та празнипа, која се опажа у нашем народу,