Просветни гласник

76

што није нмао књнга. Шта се дошава на крају годино? — Еод врло малог броја ученнка се повећава лично осећање, а код већине ученика се то осоћање ионижава, јер сваки, па и нпјслабији учепик очекује награду н кад је не добијо онда се оп осећа понижен. Дакле, већпни се ученика учини зло, а мањини добро. Допустите ми да поменем колико је штетно, кад се код ученика створи осећање неправде. Каже се, да ученик није дорастао, да врнш своју дужност из соиствених нобуда и зато је потребно задржати обнчај награђивања. Ја мислим да баш с тога што је паш народ још на ниском стунњу, да баш с тога деца нашега народа у више случајева осећају ненравду и онде где неправде нема. Ученик је неки награђен за то што је бољи ученик, али онај који није награђен и који зна да се више трудио, осећа неправду баш за то што није на томе стуињу да то разуме. Али према науци и на вишем ступњу образовања, треба избацити овај обнча.ј ноклањања књига на крају школске године. Има још један други разлог који говори противу овога обичаја. Ја сам наноменуо да школска књижница може више да потпомогне писменост него књиге које се поклањају на крају школске године ноједшгам ученпцима. Г. ЈоеиФ Стојановић јо иагласио да треба гледати да се не поклањају једне исто књиге сваке године. Ја мисдим да се то најлакше може ностићи, ако се установе ђачке књнжнице. Ако се књиге поклањају за то да се што више књига унесе у народ, онда се то нравилније може иостпћи на овај начин, да се сваке године дају књиге оним ученицима, који су свршили продужну школу или впшу основну школу без обзира на учење, а на тај начип ће се постићи и то да ћо се деца грабити да сврше ту школу. Ја мислим да је ово питање толпко важно да може бнтп предмет једне нарочите конференције. С тога за сада треба само начелно да се репш да ли у опште треба награђивати ученике или не, па тек ако се реши: да их треба награђивати, онда се говори о начину како да се то изврши. Влад. Стојановић. — Ја ћу говорити само о томе да ли у опште треба поклањати књиге ученнцима или не. 0 овоме питању г. Рајичић је изнео непобитан разлог, а то је непосредно ннтересовање које се убија кад се децп поклањају књиге. Ко год познаје ту теорију, тај се мора сложити с тим н признати да је то тако. Остала г. г. иредговорници призналп су да је тај разлог уместан, али веле да према нашим приликама то не може да се изведе. ГосподИ као разлог наводе то, што наша деца пису свесна да треба да уче док су код других народа свесна. — Деца у ово доба ни код једиог народа нису свесна зашто уче. Дакле, као што наша деца немају свести о том да треба да уче, тако псто ни деца у Немада немају свестн о том; за то нм баш треба развијати свест о том, треба их полако и постепено навикавати да раде из соиствених побуда, а не да их па то иокрећемо наградама.