Просветни гласник

78

задатака, које треба да свршимо. И само с тога гледишта хоћу да пођем и велим нека ово остаие још коју годину дана, јер је и то један начин да се писменост што више шири, разуме се ако би се иравио бољи избор у књигама, те да се појача национално и морално осећање у нашега народа. Само, господо, кад сам ја зато да се поклаљају књиге, онда ја имам у виду циљ, да се што више књига протури у народ. Вероватно је, да ће од тога мало патити теоријска страна и можда је незгодно што ја као човек од те струке то кажем, али ја мислим да она неће дуго патити, ако се у сваком погледу будемо угледали на Немце. Ја рекох да су Немци свршнли све своје нациоиалне нослове па сад раде само на просвети и култури. Па и ми кад се будемо сталожили и кад будемо свршилп своје националне послове и ми ћемо онда усвојити то што теорија истиче као правилно и корисно. С тога мислим да треба да се сложимо у томе да поклањање књига остане још неко времс и да тимо прекинемо даљу дебату о овоме питању. Министар нросрете и црквених нослова^ г. Живан Живановић. — Ја ценим разлоге све оне господе, која су за то да се не ноклањају књиге ученицима о годишњим исиитима. Ја то ценим са другог једног гледишта, што су људи који тако мисле, људи који се зову „пуританцима", и који мисле да је свет направљен идеално какав би у свом савршенству доиста требао да је, а какав он, на жалост, у ствари није. Врло често се помпње да све треба радити из~ дужности. Дужностје, госиодо, велика реч; а још је воће п озбиљније опо што се њоме хоће да обележи, то је тако крупна ствар да ценећи бројно људство у погледу испуњавања дужности, свега има можда тек 2°/ 0 који врше своју дужност услед истинитог осећања дужности, а 98°/ 0 има којп не врше своју дужност из осећаја и убеђења него из сасвпм других обзира, као дрво које надне у воду иа га вода носи што мора да га носи, и што оно мора да се покорава матици и њеном току. Ја бих вас молио да ми ви, ако можете, изнесете статистику родитеља који из осећања дужности дају децу у школу; ја бих вас молио да ми изнесете број војника који по дужности т. ј. са задовољством и жељом иду да погину у случају крвавих сукоба; ја бих вас молио да ми покажеге лекара који ће из осећаја дужности узјахати на коња п без иоговора, у свако доба, отићи тамо где су се редимо деца у ком затуреном крају разболела; — ја би\ вас, напослетку, молио да анализујете сваки посгупак људски и да видите да је врло мали број људи, који врши своје послове из непоколебљивих вазда сталних осећања дужности, који не презају ни од каквих препона, и не знају ни за какве обзире. Ми се управо играмо једном речју чију дубину не разумемо, или је бар нс ценимо достојно, на делу, на себи, сем кад о њој, као и ово сада, теоријски говоримо. А ми морамо да тежимо да се то осећа.ње дужности усавршн. И ако би се усиело да се постнгне обрнута сразмера, т. ј. да њих 98°/ 0 ради