Просветни гласник

89

трају три године и за то време леца нх косећу.ју, а чии еврше школу онда •се жене и удају. ЈПто се тиче продужннх школа и покренутог питања: откуда се осећа разноликост у раду у гим пгколама, доиустите ми да и ја кажем иеколико речи. Ја мцслим, да се та разноликост осећа не у раду, пего у времену рада, јер се ми морамо обазирати на локалне тешкоће. Узмимо једнога сељака кога су државне дације приморале да радн. Он сг.да у пролеће мора да оре, да копа, да сади випоград и т. д. Узмимо месец када и жене згорају да риљају виноград. У том случају веома је тешко, ц мислим да ни један надзорник нема срца да ђака, који је у то времо и орач и копач, натера да остави рад н да иде у школу. Стога сам ја оставно да учитељи само четвртком раде у лродужној школи, место да деца долазе три нута недељно, а кад наступи ово радно време, ја сам допустио учитељима да четвртком не раде, него да раде само недељом п иразницима преко недеље. У том догледу је у закону нразнпна и ако хоћемо да се држимо закона, ми грешимо, јер су локалне тешкоће јаче од закона. Стога у нов законски нројекат треба унеги то. да се одредп кад ће се радити у тим школама, али да се нри том има.ју у виду све локалне тешкоће. [Цто се тиче програма у тим продужним школама ја сам и ту констатовао врло велпку разноликост у усиеху и у раду. Ја сам стога. сазвао учитеље и прописао им ирограм за рад у продужннм школама с обзиром на околностн тога краја. Ја сам видео да је тако радио н мој претходнлк н .ја сам само тај програм мога претходннка у неколико "изменио и наредио учитељима да но њему раде. То .је моја произвол.на радња. Можда сам и ногрешио, што < ам тако радио. Стога би требало да се та ствар једанпут реши. Ја бих имао још један предлог о томе ко треба да ради у продужним гаколама, јер учитељ којн ради у редовној школи, не може радити с успехом и у продужној школи. јер је уморан. РеФеренат за основну наставу, г. .Буб. М. Протић. — Ла сам још у иочетку свога малопређашњега говора нагласио да ово питање не може бити предмет дебате и да се овом тачком дневнога реда хтело само то да надзорници, уз предлог за награду учитеља којијерадио у нродужној или вечерњој школи. поднесу н детаљан извештај о раду дотичног учитеља и оста-1нм околностима које на његов рад н усиех утичу. Ако бп се ми упустили у претресање покренутог иитања о продужним школама у опште, онда где бисмо се задржали?! Све што су господа нредговорници о томе изнели. све је то познато нама у Министарству. Стога је г. Љубомир Ковалевић, кад је бно мпнистар нросвете и црквених послова, издао један распис. којим је тражио да школскп надзорнццн ц учнтељи народних школа прикуПе и пошљу податке о тцм нродужннм и вечерњнм школама. На основу т;их иодатака, које је министарство тада добило, нзрадиће се овде у мннистарству протрам рада у тим школама н одредиће се време рада у њима.