Просветни гласник

94*

Мидивоје Багаић. — Ја мислим да би мннистарство требало да даје награде само за рад у вечерњим гаколама п за просветно-привредни рад ван шкоде, а награде за рад у продужним школама да се дају из окружног буџета, или из месних буџета појединих школа, како је где згодиије. Министар нросвете и црквених нослова, г. Живан Жнвановић. — А како је до сада рађено? Миливоје Башлћ. — Да сада су суме на име тнх иаграда и за рад у продужним школама предвиђане у буџету министарства иросвете и црквених послова. Министар нросвете и црквених иослова, г. Живан Живановнк. — Госиодо, према свему овоме ми можемо ствар да изведемо на чисто. Било да се награде дају из државног буџета, било из окружног или месног. треба да остане ово као одлука конФеренције по овој ствари: ви треба да чините предлог и да пошљете све податке о учитељу, који је у иродужној или вечерњој школи радио (којих је месеца учитељ радио, колико је времена укупно радио и какав је успех постигао). Ваше је дакле да чипите Формалан иредлог поткрепљен подацима и разлозима; а министарство ће на основу тога одређивати награде. Што се тиче средстава за даваље ових награда у оста.тм окрузима, ја мислим да би те награде требало давати из окружног буџета, .јер ако се то остави општинама, онда се може десити да учитељи тешко дођу или да нивада и не дођу до тих награда. Још једном, дакле, о начину да се утврди ово : ви подносите министарству предлог за награде а оно их одређује. Је ли то ваше мишљење? (Чује се: Јесте.). Према томе по овој тачки дневнога реда, одлука је конференције: да без обзира на изворе, из којих ће се те награде давати, у сваком случају ви чините предлоге, а министарсгво на основу тих предлога одређује награде. Изволите чути тачку 10. РеФеренат за основну наставу, г. Љуб. М. Протић — чита: ,,10. 0 одсуствовању наставнпка од гиколе (кад се смеју удалити учитељи из свога места и ако нису стигли да иретходно добију одобрепе од шкомког надзорника)." Ја ћу овде да кажем само неколико речп. Ова тачка истакнута је с нарочитим иланом на дневни ред. И опа не може бити предмет дебате или бољв не може бити предмет опширне дебате. У закону се каже да учитељ у случају иотребе тражи одсуство од школског иадзорника, а овај има права да му одобри одсуство до петнаест дана, а иреко 15 дана учитељ се преко надзорника обраћа за одсуство министарсгву просвете и црквених послова. Одсуство до три дана може дати учитељу у подељеној школи и сам тправитељ школе у случају преке иотребе. Дакле, кад се буквално узме ова законска одредба, онда би се могао извести овај закључак: Учитељ ни у ком случају не сме отићи из свога места без прет-