Просветни гласник

95

ходног одобрења школског управитеља, односно школског надзорника. Аво је пак школа четвороразредна, онда је управитељ школе сам учител., и стога он •г-ам себи не може дати одсуство. Сад наСтаје нитање: је ли законодавац хтео да ограничи слободу кретања учитеља, те да они апсолутно никада не смеју отићи из свога места без иретходног надлежног одобрења? — Ја мислим да законодавац није то хтео, и стога кад би се ова законска одредба протумачила овако букнално, онда би то било и погрешно и неираведно, а то бп било погрешно и неправедно зато, пгго је законодавац овим хтео само да сцречи могућне злоупотребе, те да учнтељ не може напуштати дужност и одсуствоватп кад год хоће. То је намера законодавца. Али кад се деси некакав ванре^ни случај п искрснс прека потреба да учитељ четвороразредне школе мора да одсуствује онда, кад би он морао да тражп одсуство од надзорннка који је у окружно.ј варошп илп негде даље у округу, могло би цротећи и 5—10 дана док не добије одсуство, и шта би онда у том случају било? — Кад учитељу дође одобрење да може одсуствовати, вому одсуство не треба, јер.је потреба, којаје изазвала то одсуство, цротпла. Узмимо овакав случај: Учитељ има деце. У селу завлада извесна заразна болест, и његово дете оболи. Док је он ма и нриближно одредио дијагнозу, ако је читао какву књигу о дечјим болестима, дотле је зараза узела маха, на пр. шарлах или диФтерија. Кад се иојаве зиаци дифтерије, онда је, и са човечанског и са законског гледиигга, преко иотребно да тај учитељ узме дете, седне с љим у кола и оде лекару да спасе сво.је дете, а тиме и да сиречи даље ширење заразе. Ои дакле наиусти школу без одобрења, а радни је дан; значи да се учитељ тим ноступком огрешио о закон. Треба ли учитеља казнити за то ? — Не треба. У таквом случају учитељ је дужан да накнадно извести свога надзориика с молбом да му одобри тај поступак, и надзорник је дужан да му то одобри (Чује со: Тако се и радн). Сем тога може да буде друга ствар, можс се десити да с&м учитељ буде болестан или да му се ко други у породпци разболи. И у том случају учитељу треба оправдати изостанак од дужности. Даље може наступити и овакав случај": Рецимо, данас је празник и школа не ради. Учитељ хоће да иде у варош, да се састане са друговима, или хоће да оде у оближње село можда на разговор свом колеси итд. Ја мислим да и у таквом случају учитељ сме да се удали из свога места и да му то не треба уиисивати у грех. Али у свииа случајевима кад одсусгвује радног дана, он је дужан да известп свога надзорника. односно уиравитеља школе, да не би било злоунотреба. Сад настаје дртго једно питање. Дешава се збиља да учитељи често због плате иду у варош. Ако дође у празник, кад школа не ради, онда је пореско одељење затворено, јер и оно празником не ради, те отуда настаје за учитеља тепгкоћа, п он мора да напусти дужност па да иде да прими илату. Може ли се то узети као прека потреба ? — .Та мислим да може, али ту 6и