Просветни гласник

99

у држави. Он не сме чак ни умрети онде, где се родио, јер га нремештају, и умире ионајчешће тамо где се са службом затекне, далеко од свога правога завичаја н своје старине и родбине. Он се не може селити из места у место куда хоће н кад хоће, него кад то потреба службе захте. Чиновннк не сме да се креће из места ни по приватпој потреби а нарочито не сме нрећи гранпце округа без одобрења министра, а у округу. сме се кретати само по одобрењу најближег претпостављеног. То што важи за чиновнике у опште, важп и за учитеље. И они су као н осталн чиновнпди, везани за место, н кад су тако везани за место, онда је са свим умесно што је у програм ове конференције стављено да се расправи и то: колико је право г. г. учитеља и у којим случајевииа они могу да одсуствују од дужности н да се регулнше њихово кретање као људи, као грађана, као родител.а и као приватних личности. Ја делим мпшљење којо је пало овде да, кад наступе неодложне иотребе, случај преке болести учитеља или кога члана његове породице, да онда држава, у лпцу министра просвете нли школског надзорнжка, мора дозволиги томе учитељу да и он потражл себи помоћи, као гато то остали грађани чине. Дакле кад наступп такав неодољив случај, онда је учитељу слободно да оде до најближег места где помоћи може наћп и да може отићи увек и без претходног одоброња надзорниковог, али је само у том случају учитељ дужан да о томе извести свога надзорника, као и то да тај посао сврши у најкраћем времену. Даље, потребно је напоменути славу. Ја мислим, господо, да кад учитељ слави, он ипје дужан да тога дана ради у школи. То је једини наш обичај у целоме народу поштован, и с тога мислим да су учитељи баш дужнп да чувају тај народни обпчај и да славе, и онда су они тога дана слободни сасвим. Они су тога дана домаћини, онп треба да дочекају ђачке родител.е, своју родбину, пријатеље и другове, па ако прилика донесе и свога надзорника. Наравно, то мора битп са извесиим редом. Не може се учител>у доиустити да слави три дана, него је он другог дана дужан да иде на дужиост и да ради свој посао. Али, онога дана кад му је слава, он ие треба да ради у школи. Само и у том случају он треба да извести свога надзорнпка, те да овај зна да тога дана није радила школа и због чега нијс радила. Сад долази тако звано слободио време: празник, два узастопна празника, полудневни одмор и т. д. Што се мене тиче, ја бих био зато, дато слободно време учитељ може употребити да оде до свога друга у суседно село, да оде до оближњег манастпра, даизврши самс породицом илисдецом какав користаиизлет где хоће, и у опште, дакле да је у то време слободан и да може иотпуио слободно да се креће. Ја у опште држим да не треба закои сматратн као извор непотребне, наваличне стеге, па да учитељ не сме да се мрдпе из свога места ни у празничне дане, јер то нити захтева служба, нити је смисао закона, нпти би то било човечно. Зашто да учитељ мора и тада да буде привезан за своје место, кад му је то време дато као слободно ? У осталом кад може један проФесор и један ди7 *