Просветни гласник

100

ректор у слободно време да узме коња и да оде чак у треће село, зашто да то не може учннити и учитељ? А што је најглавније, дајући учитељу ту слободу, ви имате више права да захтевате да у радне дане буду на своме нослу. Ја сматрам да је то нраво. Али све треба да има својих граница. Ваше је да пазите да се крајње границе не нрекораче: ако му је ко слаб, да не оде с посла п дужности по неколико дана; ако му је слава да не слави ио неколико дана; а за то време да не иде на дужност; ако су му слободни празници, да не оде па да се изгуби, а на школу да мисли у последвем степену. Дакле, ви сте ту да та мала лична права службене ловластице учитељи не злоупотребе. Ту лежи ваша дужност. Што се тиче плата, господо, ја мислим да цримање плата не зависи од учитеља, јер они не одређују време кад ће илату нрнмити. Ја вас молим да, било да се плата прима код окружне благајнице, бпло код нореског одељења, било у општини, да увек гледате начина да учитељи знају кад ће бити могућности да приме плату и кад учител> дође у додир са влашћу којн плату даје, да то буде у одређени дан, да он не мора да напушта школу по 3—4 пута и да иде тамо за нлату. А није ни ираво, да учптељ или учитељица, док дођу до своје плате, приличан део цотроше, путујући и то у залуд тамо амо. ПТто се тиче мннистарства ја сматрам за дужност да вам нагласим да је то поштено заслужено парче хлеба које треба уредно да се плати. И колико буде стајало до мшшстарства, ја вас уверавам да та ствар никада нсћо бнти укочена и оно ће се увек трудити да се сваком учитељу нлати оно што је он заслужио, те да и вама олакша посао око тога. Односно нак примедбе: да учптељ при разрешењу треба да преда школу и све друго и да тек после прпми плату, те да нема обрачуна са касом куда пде, итд., у том погледу ја држим да је најнриродније и најправилније да акт о разрешењу наставника буде код вас као најближе просветне надзорне власти. Дакле, најзгоднпје је да вн вршите разрешења наставника. И кад дотичнп наставник псиравно цреда дужност своме последнику, тада прима и плату. Ја не палазим да је оиравдано да то врше пореска одељења која ће, без сумње, имати дужност, да по разрешењу, п уредно предатој дужности, учитељу издаду илату. Јер исто онако као што је у тимназијама за разрешавање наставника надлежан директор, исто тако у основној школи за то треба да буде надлежан школскп надзорник. Стога ако у том погледу има празнина, ми ћемо гледати да се та празнина ради поузданог поретка попуни. Кад све разлоге који су пали уочим, онда се све своди на то да је учитељ што и сваки чиновник, али он је у исто време родитељ и грађанин, и што се допушта осталим државним службеницима допушта се и њему; а надзор служи као гаранција да се то неће злоупотребпти. То је моје сматрање и ја ћу га се придржавати докле год будем утицао на ову ствар.