Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ДРОСВЕТНОГ САВЕТА

21

јер су западне књижевностн имале да Прикажу најсавршеније облике свих књижевних врста, које у прошлости које у садашњости, а српска књижевност често не може све то да нокаже ни у добрим преводима. Стога је, нарочито у старијим сриским гимназијским разредима много лакше било лредавати теорију и историју књижевиости, служећп се теоријским, краћим или дужим, изводима и уиутствима из туђих писаца и научним, исторпјским резултатима српских и словенских научника, — него књижевност, теорију и историју њену учити на самим књижевнпм делима и кроз њих. За то је и успех у предавању српскога језика у опште, а особито књижевности, био недовољно плодан; ннје дубоко сезао у срде и душу васпитаника, већ се само, често врло површно, дотицао умља њихова, остављајући на њему површне и лако пролазне трагове и утицаје. Крајње је, дакле, време било, да се нрекине са досадашњим правцем предавања матерњега језика и у српским гимназијама и да се упути рацпоналнијим и реалнијим путем. На тај иут упућује, управо заповеда, да се њпм иде, садашњи иривремени програм. Њега се, као што је напред иоменуто, са свим природно, држао и г. Драгутиновић при пзради овога уџбеника, као један од сарадника на том програму. Према томе, остаје нам да видимо: како је то изведено у овом уџбенику ^а V. разред. То се, пак, може видети, како из делова, пз којих је састављен овај. уџбеннк, тако и пз појединости, којима су ови делови испуњени. У главном се у овом уџбенику налазе изложена три дела: 1. књижевна теорија, нарочито обзиром на народне умотворине (естетичиа дисциплина); 2. књижевно историјска разматрања народних умотворина н писане књижевности, у колико она долази у везу са усменом; и 3. читаначки део, примери књижевиих облика, често врло много, народних умотворина. У кратко, овај је уџбеник обухватио: велики део негдашњнх „Литерарних облика", први део историје српске књижевности (о народним умотворинама и старој, српскословенској књижевности, о апокрифима итд.) и штиво примера, који иду као потврда предње две дисцинлине. То је, дакле, без мало (управо без драме), све што се некад учило у У. и VI. разреду под именом „Литерарних облика" и велики део онога, што се у VII. разреду учило под именом „Историје српске књижевности". А кад се не сметне с ума, да се осим тога у V. разреду, коме је намењен овај уџбеник, мора учити, ма и у најкраћем обиму стари словенски језик, који се некад учио у V. и VI. разреду, — онда с'е види, како је огромно, а ја бих рекао, управо несавладљиво наставно градиво овога предмета у том разреду. Без старог словенског, дакле, све то обухватио је овај уцбеник у овим главама: I. Народна и уметничка књижевност. II. Песнпштво н његове особине. III. Песнички обдици. Снољашња страна српског народног песништва. IV. Српски стил. V. Обрти у речима. VI. Обрти у мислима. VII. Размер српских народних песама. ^нутрашња страна српског народног несништва. VIII. Српске народне умотворнне под утицајем источних и црквених прича. IX. Српске народне умотворпне под угицајем тајне п богомилске књижевностп. Народне приповетке. X. Увод у народне прииоветке. XI. Народне гатке. XII. Народне приче. XIII. Народне причице. XIV. Народне басне. XV. Народне каже. XVI. Народне пословице. XVII. Народне загонетке н питалице. — Народне песме. XVIII. Увод у народне песме. XIX. Особине енског певања. XX. Постанак срнских народних епских песама. XXI. Бугарштице. XXII. Гусларске песме. — Прво коло, песме о Немањићима. — Друго коло,