Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВЕТА

олако не само због њена проста облика. већ нарочито због тога што се у нар. епској песми приказује народно нредање, свакоме Србину у напред познато. — 0 немању епопеје може се нроћж и са краћим излагањем. Ученидима је потребно да зпају разлике између бугарштица и гусларских песама; ваља изоставити одлучно тврђење да су бугарштице старије, јер је то само протпоставва. У глави XXI требало је приказати песме десетерачне, јер се на њпх понајпре односи она теорија о нар. епском песништву из XVIII, XIX и XX главе. — У XXII глави реч је о гусларским песмама. Прво се износе неких 12 особина тих песама, али се ни једна на ирпмеру не показује. Држим да неваља известан број песама називати гомилом. У наведеним примерима узето је мало из времена Немањића, иа ни оно мало није од Вука већ од Јастребова. Мислим да у једно коло песама не могу доћи песме с предметом из наше историје пре потпуне лропасти свију срн. држава са оним (песмама) војима је предмет из времена срп. робовања п устанка за ослобођење. Погрешно је у излагању стављати песме о Краљевпћу Марку после оннх о косовском боју. Ту је требало показати и неке разлике између песама о Марку и оннх о Косову и том бн се приликом видело откуда онолике противречености у карактеру Маркову. На песмама о Марку има да се иримони и теорија митоФилска. •— Па и Песме о Марку требало је извесним редом приказати. — У кругу песама о боју на Косову главно је догађај, „Кад је српско иронануло царство," а од лица честити кнез, а највећи јунак Обилић, а његов негатпв Бранковић!! — Није требало онолико говорити о слагању косовских песама са историјом. — Држим да нпје са свим тачно тврђење да су косовске несме постале од приповедака, већ је боље рећи од предања, а ту пма разлике. — Да су боље уочени важнијп моменти гусларске песме, могле би се поделити на мање колб и кругова, а тиме би се ученику олакшало. Па и поред оволико кола. и кругова не зна се где да се стави на пр. песма: Ко крсно име слави оному и помаже. У XXIII глави приказано је нар. лирско песништво. На ту главу могу се дати ове напомеие: Ученици у Т р. читају и примере уметничког песништва, па је требало рећи како стоји наша народна лирика према уметничкој. Још је требало извести упоређење нар. еиа и лирике, да учениаи виде које нам је песнипггво развијеније. Место свега хога нисац у чланку „Народна лирска песма" вела: „Песма је излив одушевљена осећања. За песму се не тражи особито образовање, те њу саставља и ирост народ." Мислим да оволико није довољно. У одељку „0 чем псвају српске народне лирске песме," могло би се очекивати да је ту истакнут предмет са свим јасно, па да се зна по чему дели лпрске песме у 10 одељака. И због тога је држим појавила се извесна нејасност и непотпуност. На пр. у предговору ка лирици вели се да има највише љубавних песама, а доцније за њих нема ни једног одељка ни примера; а обрнуто напред није било речено шта је права лирска песма и за њпх се доцнијо ствара иарочит одељак под именом : праве лирске песме. — « Требало је рећи зашто се одстунило од Вукове поделе нар. лирских несама. Зар је боље рећп песме о васељени, а не митолошке како их Вук назива? Па могло би се проћп и без нарочтггог одељка за песме симболичке. Није требало отварати нарочит одељак — елегиске, кад се пева о љубавном