Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

РАДОВИ РУЂЕРА ЈОСИФА БОШКОВИЋА на пољу пеоничком, филооофском и егеактнига наукама.

I (СВРШЕТАК) II Међу ФилосоФима свију времена, онако као и данас, в.гадал.о је убеђење да се може наћи једна једина сила која руководи и управља свима појавама овога света. Философи грчки из прве периоде, почев од Тадеса извађаху ове законе сасвим метаФизички, обазирућл се са свим површно на природу и њене законе. Из дана у дан све је вигае *и више било могућности бавити се овим питањем, јер поједине гране наука свака у својо.ј струци испитивањем природе прилично материјала прибраше, да се је могло ириступити решавању овог проблема, велим решавању само, а.1и ми и дан дањи далеко смо од оне прецизности тог закона, која се у науци захтева. Тешкоћа самог питања показаће нам најбоље колико и колико морамо чекати, док приближан сгупањ савршенства у овом закону постигнемо. Од првих грчких мисленика, који гледаше закон сила у хармонији, вечитој борби, и др. до Њутна, творца гравитационог закона нема смисла претресати научне теорије о закону сила. Њутн је био први, који пронађе један општи узрок свима механичким кретањима небеских тела, и хотећи том закону да да већу општост, он га преноси и на природу материје и налази да н међу атомима материјалним мора вредити закон гравитације, који гласи: између атома материјалних онако исто као и међу небеским телима постоји иривлачење (само привлачење) — гравитација — чија јачина опада са квадратом одстојања. Одмах после покушаја да се овом физичком закону да философски значај, латише се философи иснитивања да ли важи доиста овај закон за све силе материјалног света, или је то можда једна специјалност каквог општијег