Просветни гласник

наука и настава

33

закона природног. Ми ћемо се на овом месту упознатн са природом решења Бошковићевог. Спомињем само да су полазне тачке Бошковића сасвим протнвне Њутновим. Њутн подази од хипотезе о једноставној материји, и према томе да међу атомима материјалним постоји бесконачно велика моћ гравитације. Док Бошковић који је, како смо то видели нашао да међу атомима постојп репулсивна (одбојна) сила, а из тога извео да су атоми непротежни, полази као што се из овога види са свим од других хипотеза. Бошковић полази од тога да међу минималним одстојањима атомским постоји одбојна сила, која прелази у привлачну силу, чија је природа, првобитно идентична са Њутновом гравитационом силом. На овај закључак долази се вели Бошковић посматрањем понашања тела у природи, јер знамо да Њутнов закон важи не само за тела на нашој земљи, већ и за цео сунчани систем. (Данас је дата већа општост Њутновом закону гравитације, јер се показало да он има оправдања и за најудаљеније системе сунчеве). Али закони хемијски, еластичности и други показују, да има више прелаза од одбојностн ка привлачности међу минималним одстојањима атома, и да то тако бива све донде док се не дође до граничног одстојања међу атомими одакле наступа само приплачна моћ — Њутнова гравитација. Осећање такнућа доводи Бошковић у везу са појавом кохезија док је њу Њутн извео из протежности на основу међусобног доднра атома, а по Бошковићу кохезија се тумачи одбојним и привлачним силама у минималним одстојањима. Нама се чини да непрегледна протежност заиста постоји; међу тим, ако владају, репулсивне силе у малим одстојањима, и нримицањем се честица јачају одбојне силе, а одмицањем привлачне, онда је протежност реална појава. Ако су атоми материје, тако склонљени, да услед репулсије постоји кохезија, маса ће постојати, и кад притиснемо тело по.јавиће се отпор услед одбојних сила, и ово ће бити код свију тачака за које се јавила одбојна сила. Та одстојања тако су мала, да се не опажају чулима али, како отпор постоји, који се тумачи силама између атома мора се усвојити размак између атома. Овако тумачење усваја и Коренелијус изводећи из осећајне протежности равнине, непротежну математичку тачку, до које се само умом долази. Ево како деФинише Бошковић свој општи закон сила, који је изведен на већ споменутим хипотезама, а поткрепљен другим физичким појавама: Одбојне силе расту са умањавањем одстојања мсђу атомима, но баш због увећавања одбојне силе не могу се атоми никада приближити толико, да се један уз други прибију; са увећавањем одстојања, одбојна сила опада, и преко извесног максималног одстојања одбојна сила прелази у привлачну. Преко овог растојања не бива међусобно дејство силе, тако исто има момента кад привлачна сила постане равна нули, просветни гдасник, II. књ., 1. св., 1903. 3