Просветни гласник
36
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
примењену на узрок материјалне констнтудије тела узео, извео је Бошковић сасвим индуктивним нутем, и пре се може казати да је погрешна Њутнова замисао о природи силе међу атомима, а не да из овог неподударања између Бошковића и Њутна издази неистинитост Бошковића хипотезе. Бошковић надази да Љутнов закон гравитације не вреди са свим ни за астрономска одстојања, јер би бидо момената за које би морали узети потиуно мировање, што по Бошковићевој теорији о простору ни како не сме бити. Маумерцијус хоће из простоте гравитације да покаже како је овај закон од опште вредности и придржавајући се оптимистичког гледишта Лајбницовог, да је он на основу довољног разлога изведен. Бошковић устаје против овог тедеолошког гдедишта и вели наше тумачење и извођење закона не сме бити по разлозима Финалним већ по узроцима ефицијентним (правим). Бошковић овде удара и на то да може у закону гравитације бити изнимака, што Л.ајбницов оптимизам дозвољава егзистенцију зла на пр. поред добра, као нешто чиме би могли из уочене разлике боље оценити важност простоте закона и величину творчеву. Бошковић доказује Њутнов закон гравитације, који налази примене у тумачењу механичких узрока небеских кретања, што је он изведен из поставке о континуирности материје, док ово не стоји као што смо видели по Бошковићу. 1 На иста гледишта о природи ове силе дошао је већ више пута споменути. — Лоце. Он налази да закон Њутнове гравитације из истих разлога, које нађосмо у Бошковићевој философији , не може постојати, већ да се мора усвојити хипотеза о одбојним силама. Он налази да јачина одбојне силе са смањивањем одстојања мора расти до у бесконачност. Лоце у својој философији устаје против ФилосоФСке хипотезе о увођењу етера, као немерљивог елемента међу атоме као мерљиве елементе, и против тога што се етеру придаје моћ репулсивна а атомима само гравитациона, а они остали нијанси у природи ових. сила тумаче се узајамним додиром ових двају елемента: етра и атома. Лоце устаје против овога једино из тога разлога што је начисто са тим да је сила онај узрок, који зависи од међусобног положаја појединих материјалних честица а не никако да је сила каква нарочита особина извесних врста материје, етра или атома. Даље извођење Лоцеово о важности и недостацима Њутнова закона гравитације слично је Бошковићевим дедукци.јама. Корнелијус, један Хербартовац, да не беше слепи приврженик Хербартових мисли, хтео је доћи до сличних теорија о природи материје. Он лепо изводи да установа репулсивне и антрактивне силе долази отуда, што би са претпоставком да само једнеприроде сила стоји, т.ј. да је само атрактивна или репулсивна, морале се или све честице приљубити, једна кроз другу проћи, или би се распрскале у простору.
1 Кас1 Маг. 658.