Просветни гласник

3*

НАУВА И НАСТАВА

35

доводе познати закони хеиијски и физички. Ако боље загледамо у нашу слику видећемо, да су ординате, представници велнчина одбојне силе почев од У на на даље све мање и мање, према томе и по Бошковићу онако као и по Њутну максималне величине гравитационе силе, а могу бити само у границама — минималног одстојања. Ова се представа узајмичког дејства сила разликује од Њутнове представе. Њутн је хтоо једпом хиперболом да представи закон гравитационе силе. Њутн као и Бошковић представља да линија, хипербола има своје две асимптоте, само јој је значај другојачији. Она страна хиперболиног крака, која је уз осу АВ код Њутна, показује како са минималним одсто.јањем расте привлачна а не одбојна сила, а други њен крак као и код Бошковића износи нам закон опадања теже са рашћењем одстојања. 1 Од најзначајних примедаба на Бошковићеву замисао о природи узајмичких дејстава сила, јесте та, што неки мисле да не би било умесно узимати две различите силе одбојне и привлачне, већ само једну, која се иод извесним условима јавља или као иривлачна или као одбојна, те тако узимати одбојност као смањену привлачносг до извесног ступња. Но ово се побија тиме, што ми знамо, да није у стању привлачна сила, ма до ког ступња смањена, изједначити брзину кугала,. које се сударају, већ мора ностојати сила, која се са свим подудара са одбојном силом. Еад је ово тако, а знајући да је ово полазна тачка Бошковићеве хипотезе, онда и конзеквенца о природи узајмичких сила исгинита је. Да се морају усвојити и привлачне силе поред одбојних убеђују нас по.јави природни, и не ваља другојачије сматрати разлику између ових сила, но као нешто сасма субјективно, и узимати их у смислу позитивних и негативних количина. Налазе да је врло замршена природа овог закона Бошковићевог, а знамо да су сви закони од општег значаја врло прости. Ово изводе из тога, што је за представу овог закона узета таква крива линија, у којој се не огледа простота закона линеарних. Но линија вишег степена, као и права линија може имати иростоте која се захтева, ако је прост смисао онога што се тим хоће да представи, и како је овде врло прост одношај сила, то и представа његова овом кривом линијом не може чинити никакве забуне. Бошковићев закон не само што не стоји у противности са Њутновом тежом, већ га и доиуњује, јер кохезија ири којој би привлачна сила била много већа, но што би се то дало представнти Њутновом курвом о прнроди гравитације, јасно се тумачи Бошковићевим законом, јер нам негативне ординате на показаној слици у границама минималних одстојања јасно иоказују да могу бити јачине гравитације прилично велике. Оно пак што по Бошковићу могу бити и одбојне силе а не само привлачне како је Њутн за гравитацију

1 Кас1. Маг. 654.