Просветни гласник
38
ПРОСВЕТНИ глдсник
1 ј Мопс. бечки астроном у деду своме Г)н)р1пк (\\ г 1еп 1830) није могао не споменути Бошковића због многобројних његових пронадазака, којима је баш овај део Физике задужио. Одена Литровљева резимира се на ово: „Бошковић се одликовао не толико теоријским ноправкама на дурбину, код којих се је одвише држао несигурних и незгодних израза СМгаиИ-ових, већ понајвшпе лепим истраживањима средстава за одредбу моћи диспрезије и преламања сочива". Овака се оцена надази врло често, нарочито код немачких научара. Па не само код њих, који су на ово гледигате дошли преко неких Француских научара, већ код ових последњих има их који изричу суд о њему у истоме смислу. Век једнога 1)'А1етћег1>а, Р. Ба§гап§е-а Еи1ега, Ба1апс1е-а, СагпоГ-а, ВгасИеу-а, Косћоп-а, Ма8ке1ауп-а и др. век најчувенијих математичара светских није могао не замерити синтетичким радовима Бошковићевим, у ко.јима је била употребљена метода, која се у велико ночела напуштати. Но поред свега тога није се смело заборавити, да се и на тај начин може показати духовитост у погледима научним, те су се поред свију замерака, ипак ограђивали као што то чини Моп1ис1а, 1лМпш, ^а1апс1е и др. Од модернијих писаца историје математике на Бошковићу се дуже зауставља ЖахгтШеп Магге који, излажући опширно заслуге Бошковића на пољу науке и набрајајући његова значајна дела вели на крају о њему ово: Бошковић је умро у општем уважењу и поштовању, заслужио је својим знатним радовима и знањем да је био члан толиких академија чувених свога времена. Возепћегд у своме иначе прилично кратком делу о историји физичких наука не заборавља да спомене Бошковнћа као творца модерне атомистичке теорије. Ђе1ис у делу Меее зиг 1а ше1еого1о§1е говори такође о Бошковића атомитици, износећи поред тога још и своје неслагање са основима његове атомистике, јер не може замислити да је материја инкорпорирана у самим центрима сила, ЛоИзоп у делу 8уз1еш оЈ шесћашса1 рћПозорћу (1822) говорећи о различитим системима, који тумаче природу материје, вели за Бошковића да је понајближи самој истини. Поред тога нам износи и сличности између његове и Фарадејеве теорије за тумачење магнетичких и електричких појава. II. У овом ћемо делу изнети оцене стручњака на прнмену његове атомистике за тумачење физичких појава, без обзира на ФилосоФске захтеве исте теорије. Бошковић се дуго устезао дасвојом атомистиком изађе на свет, нарочито у времену кад се још није била стишала очајничка борба во-