Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

39

ђена између присталица Њутнових и Картезијевих. Гравитацију први држаху за силу која може дјестовата и на одстојању (асНо 111 (ИвШЉ) док други уз то не пристајаху. Бошковић пошав од последње хипотезе, створио је систем који се разликовао са свим од обадва ова, али узимаше да међу честидама материјалним мора бити и празна простора. Како је и на који начин његова атомистика створена, као и које су јој разлике од споменутих двеју теорија, видели смо. Сад само прелазимо на оцепу стручњакову о њој. Фсхнер, који у своме делу АЉошеп1ећге, говори п),и.1ично о Бошковићевој теорији, вели да нема сумње да је он први творац једноставне атомистике, али у исто време напомиње мали утицај његове теорије па Физичаре. Жижке у Гелеровом речпику за Бошковића вели, да он заузимље поред Декарта и Лајбница прво место својом теоријом о тумачењу природе материје, и признаје да је његова теорија одржала превагу над обадвема споменутим. Литров, са чијом смо се рецензијом на научне радове упознали, дрско излази са својом неумесном оценом и на његове Философске ногледе. Он једини, поред толиких знатних мислилаца, изриче овај суд: Бошковић је, вели он, хтео да игра улогу Њутна за што није имао сила, и вели да су његове спекулације, које немају пикакве научне вредности, са свим заборављене. (Вуогак 496. стр.). Ово последње сасвим је пристрасно изречено. Данас је у науци примљен систем једноставне атомистике. Погледи, Атрег-а, Саисћу-а, 8ецит-а, Мо1§по-а, 81. Уепап1-а, Фарадија и др. можда су и независно изведени од Бошковића, али се понајвише слажу са њима. Иста је теорија по, најзгоднија и за све математичке дедукције. Она налази у Немачкој мећу научарима потпуног одобравања. Хелмхолц, "\Уећег, Норре и др. налазе да се једноставна атомистика изискује данашњим нашим погледима на природу материјалних појава, и да је од свију теорија по најоснованија. ЂидаШ ШемаН 1816. год. Пре десетак година саопштио је свету дубокоумни и оригинални философ Бошковић генијадну тсорију, по ко.јој су појмови, који се тичу особина ствари, изведени из осећајнпх појава Даље спомиње да има сличних теорија и код енглескнх неких мислилаца, али је Бошковић пре њих исту створио. Би§а1с1 о њему вели: да и најревноснији браниоцп његове теорије не могу спорити, да има на себи много метаФизичког. (Ф. Марковић вели да овде Ви§аћ1 мисли на Бошковићеве погледе о иростору, ио по свој прилици, као што ћемо видети Ви§а1(1 се не вара и у другим ногледима Бошковићевим). Ирепзег се слаже донекле са Бошковићевим погледима кад вели : „Елементе материје морамо узети за упорне и протежне. Од обадвеју ових особина прва је основна, друга изведена из првог атрибута ма-