Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

терије". У погледу природе ствари такође се сдаже са БошковићоЈг. Свест наша о стварима, веди'Спеисер, долази утицајем сила преко нашег осећања (надражајем сила преко осећања изазивљу се представе у свести о егзистенцији природних ствари)". ВоЂеН В1акеу у делу: Шз1огу о? 1ће рћПозорћу о! Мик1 то1. III 227. ра. говорећи о италијанској философији зауставља се понајвише на Бошковићу. За истога вели, да су му погледи на природу материје оригинални. Даље износи сугатину исте ФилосоФије, говори о њеним неким недостацима. Говори о двоструким идејама (појмовима) наше свести. Прве се изазивљу објектима спољњега света, друге реФлексијом, објектима наше свести. Ове су друге субјективне природе. Вћакеу даље говори о многим енглеским писцима, који су се бавили овом теоријом. На прво место наводи Бг. НиМоп. Вг. НиИоп у делу ВгззегШгопз оп <М{'(егеп1 зи1јес1з т ЖаГигаГ ВШозорћу, доказује, да особине тврдоће и нестишљивости не ваља сматрати као апсолутне већ релативне (као и Бошковић што узимље). Он вели, каже се: „да је материја неких тела чврста или непробо.јна што философи усвајају. Ми тврдимо да то нису иермаментне особине, већ да има одбојних сила у телу помоћу којих се нама представљају њихови облици и запремине (тела) у даном случају. Ове се силе могу и савладати, и тада тела губе своје облике као и особину тврдоће, стишљивости и т. д. Ширљивост чврстих тела само је један специјалан случај особине тела, као што је и тврдоћа леда, ко.ја нестаје, кад се лед претвори у воду*. В1акеу нам даље наводи оцену Бг. РиезНеу. Вг. ВНезИеу налази да се Бошковићева атомистике слаже са многим теолошким спекулацијама. РпезИеу вели: У. ш11 аЛ(1 т Ипз р1асе ШаидММз зиррозШои о1' таИег ћал т 1п§ (ћезМез ех1епз1ои) ио оШег ргорегИез ћи! 1ћозе о! аИгасИоп ап<1 гериМоп ^геаПу геПеуез 1ће (ПШсиНу \уМсћ а11еп<18 1ће зиррозШоп о1' 1ће сгеаИоп о1' И ои! о1' по1ћ1п§, аи(1 а1зо Ље соп1шиа1 тоу1п§ о1' Н, ћу а ћехп^ \гћо ћаз М1ћег1о ћееи зиррозе(1 1о ћате по соттоп ргорег!у т!ћ Н. Гог ассогсПп^ 1о 1ћ1з ћироШезЈЗ ћо!ћ 1ће сгеаПп§ ттс1, апс1 1ће сгеа!ес1 зићб1апсе, аге едиа11у ЛезШпПе о1' ЗоИс111у ог 1треие1гаћШ1у; зо 1ћа1 1ћеге саи ће ио ШШсиПу лгћа1еуег т зирроз1п§ 1ћа1 1ће 1а11ег таућате ћееп 1ће о!Тзргт§ о1 1ће 1'оппег. У истоме делу В1акеу-а износе се на стр. 535 у примедбама гледишта разних енглеских ФидосоФа на Б. теорију. Од свију ћемо узети гледиште Фигуративно Т. МгсћеИ-а. Мгс1ге11 читајући Вах1его-ово дело о нематеријалиости душе (ои 1ће 1ттиа1епаћШ1у о1 8ои1) занимао се питањем о узајамном продирању материјалних тела (ти1иа1 репе1га11оп о! таИег). За Бошковићеву идеју о материји вели ово: „то је зграда састављена из цигала које су слепљене иматеријалним мадтером (тог1аг 1та1епа1). Ако и даље