Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

хоћемо да останемо конзеквентни његовим идејама, у овој се згради морају и цшме узети састављене из мањих цигала (1с881)пскб), које су насдичан начин обухваћене иматеријалним лепом и тако све до у бесконачности ваља узимати". Остаје нам да још нека гдедишта немачких мислилаца прегледамо. Већим су делом иста пристрасна, и што је најглавније на свакоме кораку увиђа се њихова тенденција, да хоће Бошковићеве идеје да изведу из идеја Лајбницових и да им на тај начин побију оригиналност. Но међу њима се налазе и беспристрасни као што је Фехнер, који беззазорно нривнаје оригиналност Бошковићу и упушта се у научно критичко излагање и упоређивање његових мисли. Од немачких оцењивача узећемо на прво место Гесћпег-а. Фехнер у делу А1отеп1ећге стр. 17. вели: „питање о егзистенцији атома у вези је са питањем да ли постоји мерљива и немерљива материја (трош1ега1лИа). Етар, који данашња наука узимље за немерљиву материју, подлога је кретањима светлосним, зрачној топлоти, електрицитету и магнетизму, и он је склопљен из атома. Ако се не усвоји етар као подлога (зићзкга!) горњим појавама, онда и теорија атома пада, јер је атомизам у вези са овим супстратом. У истоме делу износе се оваки ногледи на теорију атома. Динамичари веле: 1.) Може се негирати материјална природа етеру, и тиме се негира атомизам у макрокозму, усвајају се онда они закони који вреде за макрокозмос, т. ј. између дискретних маса у маломе простору (атомскоме) мора бити онда празна простора. Ако се ово усвоји, онда се континуирност не сме оснивати на основу сила што испуњују простор, па и простор се не сме узимати као прост Формални појам као што то узимљу противници атомистике. На основу овакве претпоставке у осталпм тачкама излажу нам тумачења природних неких појава. Да је етер дисконтинуиран, онако, како то Бошковићева теорија атома. захтева, може се из овога видети. Боја се тумачи тек хипотезом о томе да је етар дисконтинуиран. Одстојања етарских честица су толика, да се према таласним дужинама не могу занемарити. Одстојање тих делића је на >Д дужине таласа етарских. Различите се боје тумаче разним брзинама, са којима се таласи у етерској средини простиру. Ако се узме да је етар континуиран или, да су одстојања делића према дужини таласној занемарљива, то би брзина свију боја морала бити једна и иста. (Фехнер спон. дело стр. 22). Појава поларизације такође захтева непротежност етра (дисконтинуирност). Поасон и Френел, који су се бавили тумачењима ових појава, у прво доба полазили су у сво.јим теоријама са хипотезе да је матерпја