Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

53

цитатив) поглавито из једанаестерада и седмерада, док су се за лирске партије (за певање) уиотребљавали сви могући лирски метруми, тако и Гундулић има за дијадог своје обичне строФе (12 X 2, одн. 8 X 4), док је остале, мање уобичајене метруме употребљавао редовно за лирске партије. Да ли је та разлика у метричком обдику код Гундулића била у свези и са разликом у начину излагаља (Уог1га§8тее18е) ? другим речима: да лн су и Гундулићеве драме, као и њихови узори, талијанске мелодраме, имале редитатив и певање? То је питање, на које је, уз апсолутан недостатак вести о томе, тешко одговорити. Утврђено је да се при приказивању Гундулићевих драма и свирало: у Дубравци I. 7 (ст. 393) има музикална утакмица између Горштака и Дивјака са изричном примедбом: „ Овди свире". Да ли су се и драме делимично певале? У старије доба зацело, јер су М. Држић и Наљешковић у својим драмама — као што нас о томе поучавају односне дидаскалије — прилично обилато употребљавали музику и певање 1 ; да ли је тај случај бно и са Гундулићевим драмама, не да се рећи, јер није довољно упутити само на партије (као што је почетак Прозериине и Дубравке), чији би садржај био са свим згодан за певање, одн. у којем се директно позива на певање. По свој ирилици, у дубровачком позоришту 2 певале су се само поједине песме, али је једва вероватно да су се у Дубровнику икада могле наћи потребне снаге, да једну целу мелодраму прикажу на српскохрватском језику; с тога мислим да се Гундулићеве драме, ма да су верне имитације, одн. преводи талијанских мелодрама, нису певале него су се само рецитовале. Према томе верујем и то да разлику

1 Још један интересантан доказ о употреби музике при приказивању Држићевих драма даје нам дубровачки научењак Никода богге у свом деду Бе11о з1а1о с1а11е герићНсће (Ллецн 1591 код Алда) на стр. 403.: »...сће (јиезЈа Мизјса зја аШа аетрге ро1еп1е а ш^а§КагсНге ј агппп позЈп..., 10 §гапс1етеп1;е 1'ћо езрег1теп(;а1;о; регсће (Јиапс1о 1га 1а тја ћп§а(а тиИа(;о ега а гарргевеШаге пе11е соттесИе, о пе11е Тга§есИе 1 поћШвзш!! аШ, асс10, сће 1а пиа па(ига поп 81 враиепгаазе 1п со(а1 вреИасоМ огЉпаио рег воПеиаг 1'ашто, & И сиоге с1а1а (еиегегга &пс1и1е8са, сће 1е Тготће, & 1 И&п а11е§гатеп1;е вопаззего; & роас1а гаррге8еп(:аио т §ие11а т>а (епепзвина е(а СЈиеПа раг1е соп §гап(И881та зосКв&Мшпе, е (1е1Г аи4оге В(аа1ае). М(етог1ае). Магшо Рагха е с!е§'Н 8реЦа1;ог1 1П81ете ж . 2 Стари Дубровник није имао своју позоришну ограду: црквене драме. приказивале су се у црквааа шш пред њима, а драме светског садржаја 2 пред двором® или у приватним домовима (нир. о свадбама). Као гато се види из оног решења дубровачког сената од 4 априла 1554, још у најстарнје доба, за јавне иредставе, удотребљавала се сала »великог савета«: »Рпта рагз е8( с1е ргот1с1еп(1о, дио с!е се(его 1п Ап1а. Мај оп8 СопвПН поп ро881п( гесКап СотесНае, Тга^есКае аи1 аКсјиае Мазсага4ае Леп, аесЗ еа гезегуан с1ећеа(; ас1 ивит 8асгогит сопзШогитд (1лћег ге&гт. Соп. Ко§а(. 1553 до 1555 у државној архиви у Дубровнику); сад можемо поверовати у тачност вести да је Држићев Дуждо Мароје представљан у саветској дворани (8(ап р18м VII. 239). Иза те дворане био је стари арсенал, зван Ореан, у којем су се доцније доба давале позоришне представе, док, 1817. год. зграда није изгорела.