Просветни гласник

72

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је год то могуће. Кад се буде тако радидо, онда неће бити оних сидних грешака у рачуну, јер је ум води .Ђа у свему раду. Прво писмено рачунање може бити од тптете у I. разреду у опсегу броја 20, где би се могдо допустити рачунање граФичким знацима. Ну, чим се учениди упознају с цифрама, треба га ради интересности и бољег разумевања радити напоредо с усменим, а.ш свакад тек пошто се добро утврде операције усменога рачунања. Тек кад је неки рачунски став довољно развијен и упознат, нужно је да се писмено представн и прочита, чиме се једновремено дејствује на слух и вид. Ну како се почетном писменом репродукцијом у рачунској настави појачавају искључиво чудни утисци, који су раније добивени, то је нравилније да се нисмени рад у опсегу прве стотине или бар неколико десетица у почетку изводи само на усмени начин. То ће олакшати једновремено рачунање у сва четири вида које иначе не ствара никаквих тешкоћа, јер се методске јединице не морају свршити за један час. Рачунска се правила изводе из згодних примера. Ученике треба навикавати на кратак и тачан говор („разглаголствија" су штетна за саму рачунску страну,) а тако исто на правилно и лепо писање циФара. Посебно, самостално, писмено рачунање долази тек после заједничког. За посебно занимање на дому и у школи, нарочито у спојеним разредима, могу се с успехом употребити они рачунски уџбеници, који излажу довољно градива за вежбања у рачунању са чистим бројевима и њиховој стварној примени. В. Примењено рачунаае. Ресултат је рачунске наставе права рачунска подобност, која се огледа у тежњи да се примени на стварним областима у практичном животу, где је у исто доба врело њено: извор рочунања је идентичан са утоком. Примену данашње рачунске дидактике карактеришу два захтева: а) Први је захтев да у примени рачунских задатака треба пазити на њихово унутрашње сродство, а не само на Формалну бројну сличност, с тога се дуже ваља задржавати на једној стварној области. Како са васпитних, тако и са практичних разлога — боље је да се ученици удубе у једну ствар и да је темељно проуче, него да површно посматрају многе предмете. П ако рачунати значи : неку ствар ближе и тачније испитати с погледом на њену бројну вредност, опет је у рачунским задацима у основној школи овладало велико шаренило. Често се пута ценила учитељева подобност по томе, колико ко уме у што краћем времену да употреби задатака из разних стварних области. А то савршенство није оправдано ни са васпитног гледишта, јер води духовном растројству, нити са практичног, јер не научи ученике самосталном рачунању. Дужим задржавањем на појединим стварним областима свестрано ће се оценити.