Просветни гласник

76

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

При крају седаидесетих и у почетку осамдесетих година, када су се медидинари и педагози почели помало упозпавати са методима експериментадне психологпје. који су извршени у практичној намери у школама болнпдама, та су испитивања, међу којима једно од првих места заузима рад проФесора Сикорскога о утицају шкодског рада на ученике, остада усамљена н нису могла још да пробуде онај интерес који су засдуживада, и тек прп крају осамдесетих година на њих су обратили потребну пажњу. Посде 1880 године експериментадна психодогија учинида је знатне успехе. 1879 године Вунт је у Љјпцигу основао прву психодошку дабораторију, у којој су вршена испитивања психичких процеса; у ту дабораторију додазило је много странаца и већ на годину дана по отварању своје дабораторије Вунт је почео издавати специјадан журнад „РћПозорМасће бШсНеп", који је посвећен искључиво радовима дајпцишке дабораторије. Један од првих асистената Вунтових беше американац 81ап1еу На11, који, по повратку у Америку, поста проФесором психодогије и педагогије, а 1883 године основа прву психодошку дабораторију у Америци у „С1агск ХЈшуегзИу". Док су у Немачкој психодози сву своју пажњу усредсређивали на експериментадним испитивањима нормадног одрасдог човека, — испитивањима која су намењена решењу теориских психодошких питања, дотде су у Америци таква нспитивања узимада практични карактер. 81ап1еу На11 и многи његови ученици тежиди су за тим, да огдеде врше над децом за то, да би могди добити ресултате, који би се у педагогици могли применити; огдеди су, по упутима На11-а, вршени у шкодама, они су захватиди ведике размере и наставници-це вршиди су их једновремено у многим школама, те се тако за некодике године накупио огроман материјад (око 10.000 радова) да један човек није у стању да их све проучи и среди; а наставници-це, који су прикупљали и сдали тај материјад, не имађаху довољне спреме те зато нису умели да те податке лепо распореде и групишу. Усдед тога сви су ти радови штампани као несвршени и несређени. Па, одиста, при сдичним усдовима није могуће очекивати какав важан практични ресудтат. Заслута На11-а састоји се, у гдавноме, у том, што је он покренуо ствар, пробудио иптерес нрема психодогији у педагошком свету Америке; што је умео груписати око себе многе ученике, који су, по том, поставши и сами проФесорима, почеди руководити експериментадним посдовима у школама. Сем тога, и други американски психолози, који су учиди код Вунта 2—3 године, враћали су се у Америку, добијали катедру психодогије и педагогике (та два предмета у Америци често предаје један проФесор) и такође су предузимади испитивања практичног карактера у циљу примењивања експериментадне психодогије у педагогици. У Америци се сада штампају два журнада ,Рес1а§о§1са1 Зетшагу" и „Ес11са1лопа1 Веујетеко.ји су посвећени експериментадним испитивањима у шкодама, а