Просветни гласник, 01. 07. 1903., стр. 81

НАУКА И НАСТАВА

81

ради са њиховим друговима, и уверавају се, да у огледима нема ничега страшнога. На против, ако позивамо у одвојену собу само по једнога ученика или ако правимо огледе пред целим разредом, онда се ученици много више збуњују и илаше. Веома је корисно храбрити ученике пре почетка огледа, понашати се према њима што је могућно простије и блаже, да бисмо задобили њихово поверење. Све су то ствари, које ће многима изгледати потпуно очевидне; па ипак тим пре треба их имати у виду нарочито када су лица, која врше огледе, ученицима непозната, и када, као што смо ми гледали у Француској, ученици на свако страно лице, које разговара са директором и улази у разред, гледају, као на ревизора, који је дошао да их слишава. Питање о огледима постаје компликованије, кад се ствар тиче проучавања психичких Функција. При испитивању физичких особина увек можемо бројевима да искажемо добивене ресултате; та истраживања нотпуно су слична са оним огледима, који се врше при учењу Физике и нриродних наука, где је оглед увек везан са бројним ресултатом. Ну кад је реч о огледима над психичким Функцијама, онда се и нехотице јавља питање: могу ли се и ту добијати количине мерења и исказивати бројевима? може ли се, нпр., исказати бројевима памћење ученичко, њихова нажња, способност у погледу посматрања и анализе и т. д.? Таква иитања често су нам задавали директори и наставници разних париских школа. Има Функција, за које се одиста могу добити бројни ресултати; тако, ннр., лако се може одредити брзина разних психичких процеса и исказати .је у секундима; може се одредити степен осетљпвости субјекта према различннм надражајима и опет исказати бројевима; може се, најпосле, измерити у најпростијим случајевима памћење; за то је потребно да се само одреди број циФара, слогова, речи, боја и т. д. које субјекат може заиамтити за одређено време, нпр. за нет минути, тада ће-тај број у неколико представљати намћење субјекта према датим простијим утисцима. У опште, оглед над психичким способностима може у неким најпростијим случајевпма дати бројне ресултате. Ну при проучавању компликованијих психичких ироцеса ретко су се, до данас, могли добити бројни ресултати, већ су се посматрачи морали задовољаватн огледима, помоћу којих се само могу распоредити посматрани субјекти на разне групе, т. ј. дају ресултате квалитативне, а не бројне. Н.пр., проучавајући уображење ученика, може се учинити овакав оглед: Изговорити ученицима три или четири речи (коњ, дете, дрво) и замолити их да саставе реченицу, у коју би ушле те три речи. Учинив такав оглед у разреду са двадесеторицом, нпр., ученика, добићемо двадесет разних одговора; о исказивању тих одговора бројевима не може битиниречи; може се само толико (проучив подробно сваки од тих одговора и уноредив нх међу ,'собом) да их ноделимо на три, четири или већи број група, од којих ће свака*имати своје особине, које је ипак немопће нросвктни |гдАсиик ,|;И. кн,., 2 .^св., 1903. 6