Просветни гласник, 01. 07. 1903., стр. 82

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИЕ

исказати бројевима, већ их можемо само описати. Јасно је, да у тим огледима случај и субјективии одиос ексиериментатора играју неку улогу, 310 има начина, помоћу којих се могу смањити утицаји тих побочних Фактора. Кад намеравамо иравити огледе над ма каком психичком Функцијом, онда се проберу таква вежбања или задаци, у којима та Функција игра знатну улогу. Вежбања и задаци морају бити што простпји за то, да бисмо лакше могли анализирати одговоре ученичке, а и за то, да израда њихова не би одузимала ученицима више од 5—10 минути. Потребно је, ипак, да вежбања не буду сувише лака за то, да би у одговорима ученичким била што већа разлика. Ако, нпр., при проучавању иамћења дајемо ученицима да запамте какву лаку реченицу, онда. ће је сви, или готово сви заиамтити тачно, и ми нећемо бити у стању да одвојимо ученике са добрим памћењем од ученика са лошим иамћењем. Исто тако, ако реченица буде сувише тешка, сви ће је ученици запамтити тако рђаво, да ће ресултати огледа бити ипак нетачни. Одабрати такво всжбање, које би својом тежином потпуно одговарало дотичном добу ученика, обично је доста тешко; морамо прибегавати иробању многих разних случајева на ван школској деци која су нам позната и на тај начин одабрати она вежбања, која нам се чине да су најприкладнија. Оглед се, дакле, састоји у томе, што се ученицима дају одабрана вежбања да их израде, на се потом њихови одговорн оцењују, одвајајућн их на групе и описујући детаљније особине сваке групе. У нским случајевима ресултати бивају тако прости, да их можемо исказати и написати бројевима, али увећиии случајева могуће је само квантитативно нроучавање добивених одговора. Услови за цравилно вршење огледа. Из горњега ониса може нам се учинити, да нема ничега простијега од вршења огледа у школама над разним психичким Функцијама. Међутим, на самом делу т. ј. на лицу места правити огледе како ваља и правилно поступити са њима — није баш тако лака ствар; у почетку се мора губити доста времена, огледи иду неправилно, пошто је трудно узимати у рачун читав низ услова, који могу да унаказе ресултат. Сада ћу прећи на детаљнији опис тих услова. Најпре ћемо обратити пажњу на оне услове, којима мора да одговара сам експериментатор. У Америци не врши огледе само онај који руководи исиитивањима, већ их поверава разним наставницима, при чему руковалац чак и не присуствује у учионици за време огледа. Пеки аутори веле, да се при таким условима ученици мање збуњују, да се они тада налазе у нормалним условима, пошто су навикли на наставника, и с тога се правилније понашају према огледима. Врло је могуће, да је у неким случајевима то и истина. Нама се у прво време, одиста, десило да носматрамо, да су ученици, при нашем уласку у учионицу ради огледа,