Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

381

да се испита и ироучи, осталасујош врло многа питања која сам само напомеиуо, а која треба тек проучавати, јер су за сада потпуно неразрађена. Надати се да ће се педагози и у опште наставници, све више и више интересовати оваквим експерименталним радовима, јер је то једини усдов, па да се дође до резудтата, који ће учинити да педагогика буде тачна и рационална, наука. 3 декембра 1902 год. у Београду. Посрбио Слет. С. Попови}!, учитељ.

ПОЧЕТАК ПШШВАЊА

„Шта ке бити од детета?" Тако гласи гштање којим се занима сваки родитељ кад води своје дете у школу. Оно не припада више само својој родитељској кући, прошло је златно јутро дечјег живота, а весело играње, које је до тога доба било најпдеменитије и најплодоносније средство за развијање његове снаге, уступа сада своје место настави и раду. С првим кораком у школу дете чини и први корак у живот, а с тим кораком почиње и прави развитак отуђивања индивидуе од материнског земљишта, почиње тежња за самосталношћу. Шта је прво што родитељи и дете очекују од школе? Већином ништа више и ништа мање него да научи две сродне вештине, читање и иисање. Често се вредност прве наставе оцењује једино према напретку који су деца учинила у тим вештинама. Као највећи успех родитељи, као тријумФ метода учитељи основних школа славе сдучај кад дете већ крајем првог полгођа чита колико толико течно. Читање и писање, нема сумње, спадају међу најнеопходније елементе образовања, али ипак се, с обзиром на многе примере у исгорији да је било ђенијаллих људи који су биди невешти читању и писању, намеће питање: да ли опште поштовање тих двеју вепхтина није опасно по наше образовање. Ео је нажљивим оком посматрао душевни развитак наше омладине, мора признати да опасност постоји. Чуло вида које нам даје највшне материјала за душевно васпитање, има необичну сиособност да прима утиске и представе. Ко ће побројати оне хиљаде утисака који нам се намећу чим отворимо очи. Али што је већа и дужа маса утисака она све јаче тишти и затупљава. Човеку пређе у свест и човек примети само један мален део од оног бескрајног богатства слика које му се прикажу кад отвори очи. Дечји вид дражи шаренило, кретање, сјај и све нгто је истакнуто и по облику и