Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

3б1

касто се преллва; настаје тншнна; да још није звона што мелодично одјекују с торња Хрнстове Цркве, човек никад не би помислио, да се надази само на сто корака од једног града. -Како је овде учење и размишљање прибрано и чпсто песничко!.... ТПетња по Магдаленином Колежу. Не могу да се надивим овпм старим грађевинама, што их је време огаридо, а бршљан им даје некн свечани изглед, ни овим зупчастим и шн.Ђатим звоницима, ни овим крстастим прозорима, нарочито овим четвртастим двориштима, чији спољашњи ходннцн са својим стубовима представљају шетнице, које вас подсећају на оне по итадијанским манастирима. Оне су носде подне тихе и мирне, и једва ако спазите два нди три слушаоца да њима прођу; не можете замисдити ничега бдажег ни нријатнијег од ове грађевинарске тишине, која има у себи нечега песничког и недодирнутог, и где се никад не јавља мисао о нануштености, развадинама и смрти. Стада кошута пасу мирно испод огромних брестова, а дуга једна адеја између најдепших дубова кривуда измсђу две реке. Оксфорд се развио у некој старој дубододиии; отуда ова бдагост, ова свежина и ово несравњиво изобиље у зеденилу. — У Ворчестеровом Кодежу је једна пдитка барица чисте воде по којој пдивоју дабудови, и која својим бдагим тадасима запљускујо по обадама бусење засађено цвећем. — На све стране су кедрови, горостасни тисови, борови и тоноде, и све се то диже к небу у висине и пшри грање; од гране до гране се уздижу и спуштају козњаци и гдиснне; велики садови у Сен-Џону и мади у Вадаму ремек су деда, јединствена у својој врсти, и стоје над самом уметношћу. То је с тога што су овде радници биди нрирода и време; питање је у оиште: да ди се људском уметношћу и може створити тако дивна ствар као што је шума од тристагодишњих дрвета? По повратку с овакве шетње човек мења мишљење о грађевинама, гдедајући их поново; и њима има по триста година, те изгдеда да су у земљи ухватиде корена исто као и дрвета; боја и тон њиховог камења придагодиде су се овом поднебију; време их је прожедо неком ведичанственошћу природних ствари. Кад сте у њнма, ви не осећате меканичну правидност ни сдужбени отисак; сваки кодеж се развијао засебно, и свако доба је зидадо на свој начин. Отуд вам је овде ведичанствени четвороугаоник Христове Цркве са својим бусењем, водоскоцина и својим степеницама; тамо оиет, поред Боддејеве књпжнице скуп здања с извајаним навратницима, с високим кулама на којима су звонаре, ишаране цвећем, а око торњића су поређани камени стубови. По ко.ја од ових капеда је права саборница. У више колежа трпезарија има шездесет стопа у висину, везана је грађевинским крлвинама, те изгледа као црквени свод. Саветска дворана, обдожена сва старим дрвима подсећа на наше старе скупштинске иди на дворане ведиких манастира. Замисдите живот једног таз^ег-а,, једног {сИогх- а у једном сд ових споменика, под