Просветни гласник
368
ПРОСВЕТНИ ГДАОНИК
Тај метод даје нам меру способности памћења реда представа, које су биле изазване само један пут и које треба репродуковати посде врло кратког времена. Подобних огледа нема довољно, да би се у опште могло одредити памћен-е у ученика. Неопходно је, сем тога, извршити, прво, огдеде са најдужим низом представа, а друго, проучити способност памћења на што дуже време. Тога ради дају ученицима да читају или да посматрају низ речи или иредмета не само један пут, већ неколико пута, све донде, док не буду у стању да их репродукују без погрешака. Ту би се отепен развитка памћења исказао или временом, за које је време ученик читао, или бројем понављања, који је био потребан па да се упамти. Огледи, које је извршио Ебинхаус и многи други аутори показали су, да се то време брзо увећава са дужином реда; тако, на прилику, ако је довољно да се ред од 7 речи прочита један пут па да се запамти, онда је за ред од 12 речи потребно да га 10 или 15 пута поновимо, за ред од 25 речи требало би приближно 50 пута поновити и т. д. При тим огледима дошло се до овога интересантног резултата, да се индивидуалне разлике мање огледају у броју понављања, него у дуа!ини реда, које субјект запамти после једног читања. При огледима извршеним по првом методу може се добити, да два субјекта иамте добро ред од седам речи, прочитав га један пут, а ако им даду да науче на памет ред од 12 речи, онда ће једноме требати да понови то 8—10 иута, а другоме 12—15. Тај резултат ноказује, да морамо у огледима над учениднма употребљавати други метод, т. ј. да им дајемо за учење што дуже редове, јер ће се тада индивидуална разлика бол.е истаћи. За наставника је веома важно да зна у којој је мери ученик способан да запамти низ представа на дуже време, а не као у наведеним огледима. Да би се то питање објаснило, дају ученидима да читају низ речи или реченица и моле их да то понове после извеспог времена, на прилику, носле једног сахата, или чак сутра дан. Ту насгупа ова тешкоћа: ако ученик буде знао, да ће то морати репродуковати после одређеног времена, часа или дана, онда он у том међувремену може то исто нонављати неколико пута, само да боље одговори; веома је тешко да се то отклони, али је неопходно, да бисмо добили тачније резултате. Треба огледе удесити тако, како ученицима ни на ум не би пало, да ће то, после извесног времена, морати да понове. То се може постићи на овај начин: У разреду чине огледе, у погледу проучавања памћења ученика, дајући им да читају низове речи или реченица и одмах их моле да понове прочитано; кажу им, да су огледи потиуно извршени, и одлазе; после једног сахата или чак сутра дан дођу у разред и моле ученике да на памет напишу оно, што су им давали да уче. Ученици бивају обично изненађени, и веле, да савршено нису ни мислили о тоне, и на тај начин постизава се циљ. Ми смо више пута имали прилпке да тако подешавамо и извршујемо огдеде; да се огледи обаве како ваља и да