Просветни гласник

ОДЕНЕ и ПРИКАЗИ

76&

својим предлозима о реФорми, а нарочито својом Грчком Читанком 1 . Ма да је Јерузалем другог мишљења но Виламовид, ипак је у његовим напоменама нашао мисли, које може да сматра као важну потпору својим погледима. Н Виламовиц истиче, да грчка граматика сама собом образује. Даље он леповели: „Језик ипак остаје увек најдивнијим производом људскога духа: на грчком језику може и ученнк, наравно тек у вигаим разредима, да иојмп органску творевину овога уметничкога дела природе". Он даље обележава као характеристично за грчки, на супрот латинском, „да синтакса није логичка већ психолошка". Од ових мисли полази Ј., кад хоће да говори о вредности грчкога језика за Формално образовање. Грчки језик даје могућности, да се њиме Формално образовање необично ојача а уједно и утанча. Већ елементарна настава из грчкога језика даје толико поуке, колико ни један други језик. И при изучавању гласова и слова, и у науци о облпцима научи се читав низ гласовних закона и добије се поглед у гласовну радионицу језика. Ни латински ни Француски иа ни немачки не може дати ове погледе. Што се тиче синтаксе, Јерузалем се, вели, већ неколнко година труди, да докаже, како сваку синтаксу, а нарочито синтаксу оба класична језика ваља поставити на психолошку основу. Због тога је са особитом радогаћу прочитао, гато Виламовиц вели, да грчка синтакса. ни.јелогичка већ психологака. Из разговора са бечким грдистом, университетским проФесором Арнимом дознао је, да и он ради у том смислу. И сам је Јерузалем у свом спису „В1е Рбусћо1оЈ;1е ш ВхенаЈе (1ег Огатта<лк ипс! 1п1егрге1аИоп" (Беч, 1896.) психолошки Формуловао неколико правпла грчке и лагинске синтаксе, па ако имадне времена и прилике, опет ће се опширније вратити на ту ствар. Сем тога је чуо, да дроФесор романске Филологије на бечком университету Мајер-Либке (Меуег-ГлШке) примењује ову методу на Француски језик. Али ни код кога језика колико код грчког нема толико и тако поучне прилике да се уверимо о изванредној плодности и јасном и дубоксм дејству овога начина посматрања. „Грчки је језик и сам једно од највећих уметничких дела, које је грчки дух створио. Под најлакшим притиском мишљења и осећања он попушта и може да понови душевни покрет онога који говори са таком верношћу и провидношћу, како то није у стању ни приближно да учини који други језик" (стр. 16—17). Ј. је то ноказао у свом поменутом спису на више нримера, а и овде наводи један. Па кад ученик постигне разумевање већега броја таквих језиковних уметничких дела, мора задобити подобност да разуме туђе мисли. На грчким реченицама и периодима могу ученпци као нигде ипаче научити, да оно гато чују и чптају у свом духу раздвоје, разлуче и опет споје у једно. Тиме мора и њихов говор добити у јасноћн и округлини.

1 ЛУПатот14г-Мое 11епс1ог1, ТЈ. у., Ог1 есМзсћез 1.е8е1>исћ. I Тех1, II Ег1аи1егип§еп ш је 2 На11Лап<1еп. ВегНп, 1902. ЛУен1тапп.