Просветни гласник

764

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Богата вредност старих језика за образовање може се постићи само темељном обрадом онога што се ирочита. С тога Ј. мисли, да није главно да •се што више прочита, већ да се то тачно разуме и темељно разради. Не треба се бојати, да ће ослабити интересовање код ђака, ако се полагано чита, јер је садржина значајна и вредно је труда да се брижљиво рашчлани и проучи. Наука о облицима и наука о реченици у грчком језику имају толико богату грађу за образован>е, да дају могућности, да се Формално школоваље нодигне на висину, која се латинским ни из близа не може достићи а на коју се у настави модерних језика не може ни мислити. А ако се ова грађа увек не примени правилно и тако се не постигне једна од главних сврха грчке наставе, за то није крив сам грчки језик. Често навођена изрека о горком корену и слатким плодовима образовааа не треба да се примени ча грчку наставу. У корену, тј. у елементарној настави има толико интереснога, толико новога и важнога, да ови корени никако не морају бити ученику горки. Грчки је језик дивно уметничко дело. Он и у свом склопу показује необичну естетичку обдареност грчкога народа. Поред вредности, коју за образовање има грчки језик сам по себи, долази још много виша вредност због садржине грчких писаца. Неки мисле, да се садржина може дати у преводима. То је донекле истина; али тек темељном језиковном интерпретацијом оригинала може се доћи до нотпунога разумевања. Граматичко и стварно објашњење не смеју ићи једно поред другог као две одвојене Функције већ, на цротив, морају сс нотпуно једно у друго уплитати. Позајмљујући једнт познату Кантову изреку, може се рећи: Граматичко објашњење без стварнога остаје празно, стварно објашњење без темељнога разумевања језика остаје слепо. И ако темељна граматичка интерпретација, нарочито кад је постављена на психолошку основу, често задаје великих тешкоћа, ипак се тај труд, нарочито код грчких писаца, богато награђује. Особита надмоћност Грка над знатним модерним писцима јесте у том, што њихове мисли прп свој дубини остају просте, тако да млади дух може лакше појмити и разумети опште изреке из Демостена, Платона и СоФокла но Шилерову философску лирику и Гетова Фауста. Ј. показује- то на неким местима из Демостена, из Платонове Апологије а нарочито на Хомеру, који даје поуке из историје језика, културпо-историске и естетичне поуке. Из Хомера се ученик уцознаје не само са постанком и развитком облпка већ добија прилику, да уђе у елементе етимологије. Из културпе историје може се код Хомера много научити, и ако се томе, како се чнни Јерузалему, поклања мало пажње. Он на примерима износи те културно-историске напомене. Естетичко разматрање Хомера пребогата је грађа и Ј. упућује само на оно што је најважније. Он према свом искуству у школи мисли, да је за естетичко објашњење Хомера најважнији основ: имати увек на уму, да је Хомер певао за слушаоце а не за читаоце. Сем тога је за естетичку оцену Хомерових