Просветни гласник

ОДЕНЕ И ПРИЕАЗИ

109

шетности за његове владе, јер је тиме створена нодлога за добар део средњевековне образованости". 1 Треба знатно скратити 32. зачело, под нахписом Елодвигови наследници (стр. 42.), јер је доста о томе говорити и у два \—Итри реда. У реченици: „...али је његова (Карла Мартела) највећа заслуга што (732) код Поатиера сузби арабљанску навалу из Шпаније, те и доби иазив Мартел" (стр. 43.) треба протумачити ученицима шта значи тај назив, јер ће им тек тако та реченица моћи битијасна. Уопће, владу Карла Мартела, тога „оснивача монархије Еарловића, требало је јасније ириказати и њену важност јаче истаћи. Г. 3. тумачи шта је била Источна марка Еарла Великога са именом „Аустрија" (стр. 45.), али је требао додати још реч: „доцнија", јер у оно доба нема још Аустрије. У реченици: „Они (Франци) су мешавина од германских Франака „с латинским и полатињеним староседеоцима" (стр. 47.) ја бих додао да су ти полатињени староседеоци Келти. Осим тога било би боље да је г. 3. већ на том месту сноменуо и Нормане да су и они у ностајању Француског народа утицали на његове најкарактеристичније особине, 2 место што о томе накнадно говори (стр. 56.), па и ту без довољног нагласка и јасноће Требало је јаче истаћи важност скупштине у Трибуру 887. год., јер ту се деФинитивно разделиле источна половина некадашње големе државе Карла Великога од Западне, Немачка од Француске. Сасвим је погрешно ово: „Карловића се држава тада распаде на нет држава..." (стр. 48.), јер, осим Немачке и Италије, било је тада у самој Француској поред краљевине париског гроФа Ода још четири самосталне државе, и то: Прованса (Доња Бургундија) под краљем Конрадом, Горња Бургундија под краљем РамнулФом и Бретања под краљем Аланом, а ако уважимо и то да је тада и Лотарингија „била иа путу да се учини самосталном" 3 , то је тада, ослм Немачке и Италије, у самој Француској било шест самосталних држава. 4 Према томе треба исправити горње казиван.е, и то тим пре, јер»је баш потребно знати да се сама, Француска распала на шест држава. А то треба зато знати, што је та поцепканост Француске на толике самосталне државице под моћним дннастама силно слабила краљеву моћ и тако ослабила и Француску, да она није могла за дуго времена играти никакву важнију улогу у међународним односима Запада. Том слабошћу Француске, — а нису биле боље прилике ни у Италији: и она је била поцепана на више самосталних владавина, — к.ористила се Немачка, а ишле су јој у прилог и њене унутрашње повољне

1 ЈОг. ЈиКиз уоп РДи&к-НагМипј?, (ЗевсШсМе 4ев ШМе1а11 ;ег8, ВегКп I (год?) 347. 2 Ђг. Наиз РгиЈг, (ЈезсМсМе с1ев МШе1аКег8, ВегКп, II (год?)-397. 8 1>г. Наив Рги^г, 81аа1;е11§е8сШсћ(;е с1ев АаепсИашЈез Ш1 МШе1а1(ег, ВегКп. 1885. (Со11. Опскеп II. 6.) I. 153. 4 ЈђМ. и Рги(2, вевсћ. с1. МШе1аНег8 II. 146.