Просветни гласник

110

ПРОГВЕТНИ ГЛАСНИК

»рилике: између њених нлемена био је јачи емисао за народну заједницу, и тако: сутицајем тих иовољних сдољашњих и унутрашњих прилика, иостаде Немачка ирва држава на Заиаду, „центрум опћега развитка око кога су гравитирала оба велика суседа јој". 5 Ако се. дакле, иоцепканост Француске доста не истакне, а особито ако се ни не спомене у свој детаљности, не може се разумети подизање Немачке; па како г. 3. мало доцније, на стр. 111., као разлог томе не спомиње ништа друго него само њен, „згодни положај и пространство", још ће се мање моћи разумети. — А да су се династе у Француској могле тако осилити па основати самосталне државице, томе су биле узроком оне силне борбе између наследника Карла Великог. Јер, сви ти претенденти морали су гледати да стекну, и за себе очувају, што више иристалица између великаша, а то су могли најбоље посгићи дељењем што већих повластица. И тако, и баш зато, јавља се Феудалство најпре у Француској, и то одмах тако силно, да некн од такових Феудала постају чак и краљеви. У Немачкој међутим Феудадство није могло да се тако брзо и тако јако развије и осили, јер се онде верније очувале установе, које се оснивале на старом Франачком, германском праву. Слобода иојединаца остала је онде још сачувана. Државни и друшгвени поредак још се темељио на слободи малопоседиика. И зато не ваља ни ова реченица: „За владе се последњих Карловића осиле гроФови у Француској као и у Немачкој". (стр. 49.), јер — као што видесмо — тај процес није био један и исти у те две државе. Тиме ја, дабогме, не кажем да се „грофови", — што рекао г. 3. иремда би боље било рећи: великаши, висока властела — нису осилили н у Немачкој. Али то је било из сасвим других узрока, и тек много доцније, а о томе овде нећу да говорим, јер немам за то директна повода. Г. 3. треба да према овоме иоирави своје писање о овом, у Опћој историји Средњега века тако важном, питању, јер ће му учиници тек онда на основи тако исправљеног писања, моћи право схватити не само сиоменуте ироцесе у развитку ове две западне државе, него уједно и велике заслуге Француских краљева, Капетовића, које су стекли за монархију у Француској те, посредно. и за, државу Француску. Г. 3. не казује сасвим тачно стару домовину Мађара (стр. 56.). То треба иоправити овако: Крајем IX. века живели су Мађари у јужном крају данашње Русије, у близини Црнога мора, између рек& Дона и Дњепра, у т. зв. Лебедији. Год. 889. (а не: око 885.!) истераше их одатле азијски Номади Печенези (а не: Хазари!) и зато они пређоше Дњепар код Кијева и населише т. зв. Угао (ЕМкбг), југо-западно од Дњепра, у поречју Дњестра и Прута до Серета. Али ни ту не остадоше дуго, него дођоше у данашњу своју домовину. 6

5 Рги (;2, Вкаа^епЈтобсМсћ^е е{с. I. 154. ® Раикг. А та&уаг петге* 4бг1бпе1;е аг АграсЈћагђеН 1ога1уок а1а <:1, ВиЛаревС, II. издање 1899. I. 1.