Просветни гласник

112

Не знам зашто г. 3 није споменуо и то да је за владе Стевана Ђојислава и сина му Михаила основана засебна архиепископија, барско-дукљанска? 9 А то је бар тако важно за нас Србе! Не уживамо ди ми Срби и данас плодове тог лепог настојања и рада? Сетимо се само св. Јероннмског питања! Није доста сдоменути да се утицај и са Запада и са Истока у Зети „најбоље огледао у управи, оделу и орз г жју" (стр. 78.), него је поред тога требало свакако споменути још и веру. Јер баш су се у верском питању најбоље укрштавали утпцаји са Запада и Истока (у Босни) у српској Зети, а последица је тога била та, да је онде било следбеникб и Западне и Источне Дркве, па их има и данас. Г. 3. неће имати право када каже да је Босна признала врховну власт угарску „по свој прилици 1155 год." (стр. 80.), јер је већ угарско-хрватскн краљ Бела II год. 1138 . узео за. себе и своје наследнике титулу „гех Катае". 10 Споменувши само Немањино „зидање храмова и придобивање свештенства", а не протумачивши и не истакавши ни једном једином речи важност и замашај тог Немањина лосла, вели г. 3. одмах затим: „Појимајући значај својих послова, Немања од њих не одуста ни на опомену своје браће..." (стр. 81.). Ја сумњам да ће ученици такођер „појимати значај" тих Немањиних послова из таког писања. Зато треба то ученицима протумачити. 11 Поред великих заслуга најславнијег бугарског владаоца из династије Асеновића, Асена II. (1217—1241), а које и г. 3. сиомиње (стр. 88.), добро би било споменути и то, како је он дивно полелшао своју престоницу Трново, тај „царски град", ту „царицу градова". 12 Добро би било да је г. 3. протумачио ученицима, која се земља у данашњој Босни разумевала под именом „Усора" (стр. 89.). Оне угарске владаоце, које Мађари називаЈу 1^(18216, треба ми Срби да зовемо Ладислав, за разлику од оних угарских владалаца, које Мађари зову 11148016, а које ћемо ми звати Владислав. Према томе треба г. 3. да промени име угарскога краља, и брата Звонимирове удовице леие Јелене, Владислав I. (стр. 95.), у Ладислав I., јер се он у Мађарб зове I. БавгМ. Г. је 3. требао много јаче истаћи оне штетне носледице но Чешку које је изазвала наредба Бретислава I. (1037.—1055.) да престо наслеђује најстарији члан у породици Премисловића, а не само рећи: то „је доцније изазвало велике борбе око престола" (стр. 101.).

9 Бг. Гг. КабМ, ВоЛа јигшћ 81оуепа га (Маупи пео(М8пов(; и XI. У1еки, Ка<1 ји§об1оуеп8ке акаДепије XXIII. 117.—119. и ОоситепЈа, 201. 10 Раи1ег, 1. с. I. 246. V. К1а16, Роухез!; Вовпе, стр. 47. казује да је то бшш већ 1135., ади неће имати право 1з. Раи1ег, 1. с. I. 479. белешка 442. 12 Стојан Новаковић, Земљиште радње Немањине, Годижњица I. 189. 12 Лгебек 1. с. 252.—257.