Просветни гласник

ОЦЕНК И ПРИКАЗИ

113

Г. је 3. требао живљим бојама, па и опширније, приказати владу чешког краља Већеслава II. (1278—1305.), јер је он један од најврснијих чешких владалаца. 13 Ученици ће добити јопг увек доста бледу слику из ово неколико речи: Већеслав „иовећа себи углед и тиме што поста и пољским краљем". (стр 103.) 0 том важном догађају добили би ученици много живљу и јаснију представу, да је додано и ово: и тако споји под својим жезлом државу Пјастовића са државом Пшемисловића (1300). Па да се још живље лрикаже углед тог великог чешког владаоца, треба навести још и то, да су њему Мађари такођер нудили своју круну, кад им је изумрла њихова народна династија Арпадовића (1301 ). Већеслав је додуше, одбио ту част за себе лично, али су Мађари изабрали себи за краља дегова сина Већеслава, па га у Стоном—Београду и крунисали. 14 Овај се, додуше, није дуго наносио угарске круне, али су ипак једно време, па ма и кратко, њихове главе, очеву и синовљеву дичиле три славне круне: чешка, пољска и угарска. Виће мало смела тврдња, или нразна Фраза, ово: „Монголи убијаху и пљачкаху по Пољској тако, да ни.једна земља европска није више страдала од њих" (стр. 106.), сетимо се само шта је било са Угарском за монголске навале! 15 0 понемчавању скоро читавих области у Пољској, особито Шлеске 16 (стр. 106.), која је тим начином за Пољаке за увек изгубљена, требало је влше коју рећи, јер је то, и ако жалостан, ипак врло важан Факат, који значи силан губитак за све Словенство. Причање г. 3-ево о крштењу Владимира (980—1015) и његових Руса . (стр. 108.) није тачно. Нн приказ тока еамог догађаја, ни Фиксирана година 988., не одговара најновијем истраживању. 17 Г. 3. нема право када Јарославу пршшсује да је „први почео ковати руски новац" (стр. 109.), јер је то чинио већ његов отац св. Ђладимир. Владимиров је новац имао на ауегзи натнис: „Владимјрт. на столФ.", а на геуегви: „а се его сребро". 18 Као што је г. 3. споменуо за скандинавску краљицу Маргарету (1387. до 1412) „да је узимала у заштиту тамошње сељаке" (стр. 140.), тако треба да спомене и заузимање Владимира II. Мономаха (1113—1125) за руске сељаке, јер је то његова нонајглавнија заслуга, којом је стекао трајну љубав свога народа. Кад је Владимир умро, „плакао је сав народ за светим и добрим кнезом, као што деца оплакују оца или мајку". 19 —

13 Тотек, 1. с. 125. 14 Рог Апи1, Аг Апјопк кога, Вис1аре84, 189-5., 8—10. 15 Рап1ег, 1. с. II. 165.-174., 187. 188. 16 ВсШетапп, 1. с. I. 449.—456. « ЈШ. I. 68.-75. 18 ЈШ. 78. 19 ЈШ. I. 113.-114. 116. нросвЕТни гласник , I. кд. 1. св., 1905. 8