Просветни гласник

114

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Г. је 3. требао протумачити и јаче истаћи важност доласка саксонске династије на немачки престо са Хенрихом I. (909—936.) (стр. 111.). Док се, наиме, у Источној Франачкој већ било развило Феудалство, те је онде услед тога нестало било слободе сељака, дотле се у Саксонској још увек темељио јавни поредак на народној слободи, на старом племству т. зв. ЕШеНп§& и на слободним сељацима. Тиме пак што су Саксонци очували своју слободу, очували су, дабогме и стару снагу и врсноћу у рату. Док је, надаље Германство у Источној Франачкој све већма падало под премоћди утицај Римске Цркве, те му је већ претила опасност, да ће и у државном и у друштвеном погледу подлећи њеном утицају, па се сасвим романизовати и тако ослабити и растројити се, остало је саксонско племе и у том погледу недирнуто. Доласком, дакле, саксонскога илемена на владу настаје национална редакција. И то је спасло Германетво оне велике опасности, да сасвим изгуби своје национално биће. 20 Г. 3. не приказује доста јасно узрок т. зв борби о инвеституру. Наиме, он добро каже; „Забрана је инвеституре унижавала вдадалачку моћ особпто у Немачкој, где су многе духовне старешине управљале. као и световњаци, великим баштинама које тиме долажаху под врховну власт папину, те се тако крљаше независност Немачке државе. Због тога у ствари и поче завада између Хенриха и Гргура, која је у историји позната под именом: борба о инвеституру". (стр. 114.) Али је сасвим погрешно, кад одмах за тим вели да је непосредан узрок тој борби била „свађа Хенрихова са Саксонцима," јер се тиме и опет меша узрок са иоводом. Исто тако није коректно рећи „да је Хенрих IV тиме, што је давао црквенога звања онима, који му више плаћаху, не водећи рачуна о њихово.ј подобности, изазвао иротив себе моћнога папу Гргура VII." (стр. 113), јер се таким нисаљем представља Хенрих IV. као узрочник те борбе, а то он није био. Г. је 3. пропустпо истаћи важност скупштине у Форхајму (1077 год.), на којој је РудолФ ЈНвапски изабран за такмаца — краља Хенриху IV. Јер на тој је скупштини једном заувек исказано, као неки државо-правни основни закон, да ће се у будуће немачка круна подељивати само избором, јер краљевим синовима не припада право наследства. Тиме је Немачка конституисана као изборна држава. Заједничким интересима удружени црквени преврат, вођен Гргуром VII., и бунтовни државни кнезови славили су славље над обореним наследним краљевством Салијеваца. 21 Није доста само рећи: „Гргур заведе целибат, да би свештенике више везао за цркву" (стр. 114.), него треба казати у чему се састоји целибат, а особито истакнути важност тога, 22 т. ј. зашто је целибат био једно од најважнијих средстава којима „је уздигнута папска власт над свима владаоцима и народима". 20 Рги1и, безсћ. (1. МШе1аИ. II. 210. 21 ЈћМ. II. 335. 22 ЈћМ, II. 330.