Просветни гласник

116

НРООВЕТНИ ГЛАСННК

учине еаевим самосталним, да добију ТегИопаШоће^, знајући да ће их тако обвезати, да му номогну остварити идеал универзалне власти над светом. „Прави извор беде следећих деценија лежи у владн", 28 и зато је то требало свакако сиоменути. Г. 3., тако рећи, ии не спомиње тешке иоследице трагичнога нада куће ХохенштауФоваца по Италију и Немачку. После катастроФе ХохенштауФОваца жалосне беху прилике у Италији, а главни кривац тому били су римске папе. Јер, највиши свећеник који је био позван да међу људима проповеда љубав, мир и слогу, претпоставља.јући своје личне интересе свима осталима, расиаљиваше међу њима све најниже и најгоре схрасти, те се они натезаху да оборе постојећи ред н поредак у свету. Даровито и славном прошлошћу поносно становништво Итадије беше заразио кужни странчарски дух ц поцепао га у два, на смрт завађена, непријатељска табора: ВелФа и Гибелина. Говорећп о Виљему I. Освајачу (1066—1087) на стр. 123., требао је г. 3. споменути његово Феудално уређеае (Еећепвпегћззип^.). То је врло важно знати, јер ,је то био темељ моћи енглеских краљева. Енглески су краљеви баш услед тога могли располагати Фннансијалним и војним средствима своје земље као иначе ниједан средњевековни владалац, а на том се уједно темељила и она нудна снага средњовековне Енглеске.' 29 Г. 3. врло добро наводи средства којима се служили први Еапетовићи у Француској „да оснаже своју краљевеку власт и да од самосталних Феудалних владавина створе једну државу". (стр. 123.). Само ће, мислим, оно што г 3. наводи као 4. средство, наиме, „пгго су се (француски краљеви) користили размирицаМа између папа и царева и сачували своју независност" морати у сваког мисаоног ученика изазвати питање: а како је то могло бити да баш француски краљеви сачувају своју независност ? Исго ће тако и ова реченица: „Како за оних размирица између папа и царева Еапетовићи стајаху уз папе, и војска је с црквених земаља чешће ишла у помоћ краљу, иод чи.јом влашћу д5 г ховници жељаху да се у .једини Француска" (стр. 124.) морати и опет изазвати у ученика питање: а зашто су Француски духовници желили да се Француска ујединп под влашћу Капетовића? Одговор нам на та питања даје положај Цркве и Епископата у Француско,), који је био сасвим друкчији него у Немачкој. Г. 3. врло добро чини што примећује како је битка код Бувина 1214, за владе Филипа II. Августа (1180—1223) „пробудила у Француза родољубље и свест о народном јединству" (стр 126.), само би то било још тачније, да је казано како је то учииио цели, дуготрајни, енглеско-француски рат а не само једна битка. Г. 3. врло слаби велики значај знаменитог Француског краља Филипа II. Августа када каже да је он „морао одобрити војну против Албижана

28 ЈЂМ. II 541. РгиЈг, 81аа1еп§е8с1псћ4е е1;с. I. 608. ЈШ II. 77.